Зоран Стефановић – Удео Здравка Зупана у француској популарној култури

      Поводом 50. годишњице ауторовог рада у стрипу

Zoran StefanovićЈедан од лепих и до данас недовољно истакнутих примера учешћа наших стрипара у светској поп-културној матици јесте рад београдског уметника и историчара Здравка Зупана на Дизнијевим ликовима за француске издаваче од 1990. до 1993. године, који је дао штиво за децу на три континента.
Тема је занимљива из још једног разлога: Зупан је не само кључни историчар стрипа Западног Балкана, него је и цртач и сценариста достојан својих узора, нарочито на пољу карикатуралне стилизације. Време је да се и његов лични стваралачки опус осветли у данима када он обележава 50 година рада у стрипу.
Овај аутор — рођен у Загребу 1950, а одрастао у Београду — од малих ногу је посебно био склон карикатуралном стрипу, иако се бавио и реалистичком стилизацијом. Свој карикатурални опус доследно је изграђивао још од средњошколског дебитовања у београдском листу Мали Јеж (1965) и сталне сарадње са предузећем Дечје новине из Горњег Милановца (1967). Већ у првим месецима рада за Дечје новине, цртач је имао радне задатке у вези са Дизнијем. Поменимо неке у периоду 1968-1969: за часопис Мики радио је „паусирање", прецртавање америчких свезака, да би репро-камере могле да дају добар отисак; радио је цртеже за фигурице, намењене каширању на картону, јунака као што су Шиља, Мини или Пећа и вук; радио је са Жиком Атанацковићем цртеже за дизнијевски календар...
Тако је већ за коју годину марљивог рада добио прилику да се и ауторски опроба са лиценцама, и то по светским стандардима. Сажето поменимо његов рад на „Фиксу и Фоксију" за студио Ролфа Кауке у Немачкој (1976-1977), учешће на серијалу „Том и Џери" за загребачку Вјесникову прес агенцију по лиценци америчког предузећа Хана-Барбера, а по сценаријима Лазара Одановића (1983-1988), као и рад на „Пинку Пантеру" преко новосадског „Дневника" за Скандинавију (прелаз осамдесетих у деведесете).
Зато је и била логична одлука менаџера Ервина Рустемагића и његове сарајевске куће "Strip Art Features" да крајем осамдесетих промовише нашег аутора на светском тржишту. Пре тога је овај менаџер покушао да за Дизнија ангажује више југословенских цртача, попут Милорада Добрића и Љубомира Филипова, али је избор страних партнера пао на Зупана.
Његов рад на серијалима „Мики Маус", „Шиља" и „Гаша" објављиван је од 1990. до 1994. у Le Journal de Mickey, култном француском часопису основаном 1934. године (сада у издању Édi-Monde/Hachette).
Посебно нагласимо да су Зупану сценаристи били Франсоаз Кортеђани и Ален Клемон, угледни ствараоци европског стрипа.

Како је то радити за Дизнија

Zdravko ZupanЗупанов пример нам даје добру прилику да видимо како изгледа глобална рецепција вашег дела ако радите за Дизнија, макар само на коју годину. И саме бројке су речите. Укупно је урађено 132 табле у 24 приче. Већих прича (8-12 табли) било је 14, а минијатура десет, већином на једној табли, осим случаја са три табле.
Француска је осим изворне 24 приче објавила и 22 репризе, већином у едицији „Le Journal de Mickey (Albums)", где је у књигу сабирано по десет бројева Журнала. Бразил је објавио 14 Зупанових прича и четири репризе. Словенија и Србија су објавила по седам прича, а Немачка шест прича и три репризе. Данска је објавила пет прича. По три приче су објавиле Норвешка (и једна реприза), Италија (такође једна реприза) и Шведска. По две приче су објавиле Колумбија, Велика Британија и Португалија. По једну причу су објавиле Пољска, Турска, Шпанија (и једна реприза) и Мађарска.
Све у свему, по тренутном попису међународне базе Дизнијевих стрипова „Inducks" (рад је у току), као и по домаћим подацима, Зупанову дизнијану је од 1990. до 2014. године објавило 16 земаља на 14 језика, на три континента. Изворних објављивања било је 84, а прештампавања 34 пута. Збирни тиражи су вероватно реда милиона примерака, што даје да наслутимо нешто и o реду величина читалаца.
На жалост, ова сарадња је 1994. престала, а од ње је српска публика видела мање од пола: седам прича на 49 страна. За ово су криве геополитика и историја, јер је сарадња кренула у тренутку када су почињали грађанско-верски ратови који су разорили СФР Југославију. Рустемагић је остао без имовине у Сарајеву и са породицом избегао у Словенију, где је касније обновио каријеру, али је његова судбина отежала и рад са ауторима из Србије, као што је то Зупан којем је рат прекинуо сарадњу са Дизнијем.
Осим људских судбина, рат је утицао и на друге ствари. Дизнијева компанија је следила санкције Уједињених нација према СР Југославији које су, веровали или не, укључивале и културу, па коју годину Дизнијевих стрипова није било у Србији. (Али их нису у потпуности заменили ни домаћи брендови, као што је Дикан, мада је било најављивано.) Због свега тога наша публика и није могла да види цео Зупанов опус на Микију и другарима.
Наша јавност је за овај Зупанов рад службено сазнала тек преко књиге Слободана Ивкова 60 година домаћег стрипа у Србији (1995) где су објављени црно-бели узорци ових лепих радова.
Да је пријем ових стрипова добар и данас, четврт века касније, показује и њихов рејтинг у бази „Inducks" где ове приче од читалаца добијају увек преко седам поена (од могућих десет).

   У време сарадње Здравка Зупана са Французима, слева надесно: Ервин Рустемагић, Здравко Зупан, Серђо Арагонес, Зефирино Граси, Сибин Славковић и Бранислав Керац у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду (1990)

Зупанови сценаристи: Кортеђани и Клемон

За квалитет радова се морају истаћи и сценаристи. Зупан је у овом делу опуса био почашћен приликом да ради са једним од најважнијих европских сценариста наше епохе — Франсоазом Кортеђанијем (François Corteggiani).
Кортеђани, добро познат и нашој публици, рођен је 21. септембра 1953. у Ници, у Француској. Школовани је ликовни уметник. Дебитовао је у стрипу као цртач 1974, да би временом постајао и све траженији сценариста.
За њега кажу да се у хуморним причама може поредити са Гошинијем, а у жанру пустоловине са Шарлијеом — којег је наследио, пишући „Младост Блуберија", са цртежима Колина Вилсона. Његова сарадња са Зупаном, као сусрет два велика имена, још при крају Хладног рата је показала да нема препреке да ствараоци из Западне и Источне Европе сарађују са лепим исходом за читаоце.
Једну причу за Зупана је урадио и Ален Клемон (Alain Clément). Наша публика би требало да запамти име овог искусног француског сценаристе који, осим рада за куће Дипи и Делкур, ради и на дизнијани за Еди монд / Ашет, где је од 1986. написао неких 450 сценарија. На радост наше деце, 54 његове приче су објављене и у бившој Југославији, у часописима Микијев Забавник и Mikijev Zabavnik v slovenščini.

    Насловна страна Микијевог Забавника са илустрацијом за стрип „Мики и Баш-Челик“ сценаристе Николе Масловаре, цртача Здравка Зупана и колористе Зорана Андрића (1999)

Посрбљена дизнијана: Мики и Баш-Челик

Ова прича има и свој пост скриптум. Иако су историја и ратови омели даљи светски поход Зупанове дизнијане преко Француске, аутор је на домаћем терену наставио да се бави овим светом. Један ток је био кроз пратеће материјале за Микијев Забавник које је бојио Зоран Андрић (постери 2000. године, бр. 1226 и 1234, распоред часова итд), а други кроз амбициознију и већу причу која је остала запамћена.
Наиме, у Микијевом забавнику, у бројевима 1205-1208, објављен је 1999. стрип „Мики и Баш Челик", по сценарију нашег значајног стрипског уметника Николе Масловаре (р. 1946), са Зупановим цртежом и бојом Зорана Андрића (1957). Ових 48 табли, али и постер и насловнице, оставили су утисак на млађе и старије читаоце, па то није могло заобићи ни потписника ових редова. Он је у критичком лексикону Стрипови које смо волели имао потребе да 2011. напише следеће: „круна Зупановог рада на овим /дизнијевским/ лиценцама је стрип 'Мики и Баш-Челик' рађен за Микијев Забавник. Ово је један од ретких додира српског фолклора са Дизнијевим мултиверзумом, у сваком погледу успешан. Масловарин сценарио је духовит и течан, изванредно спајајући мотиве народне бајке са дизнијевском психологијом и домишљатим драмским обртима. Зупанов цртеж је елегантан, у маниру класичне дизнијевске школе, са дискретно одмереном личном нотом. 'Мики и Баш-Челик' је најбоља аутохтона југословенска 'дизнијана' до сада, пример ванвременски племените забаве."
И данас сматрамо исто. У Србији, земљи у којој стрипских књига за децу нема довољно, високи приоритет би био да се Мики и другари из пера Здравка Зупана саберу у трајне корице: како француски, тако и овдашњи део опуса. Издавачи, чекамо ваш том или два.

  Насловна страна Микијевог Забавника са илустрацијом за стрип „Мики и Баш-Челик“ сценаристе Николе Масловаре, цртача Здравка Зупана и колористе Зорана Андрића (1999)

Зупанова историографија и Французи

Осим као цртач, Зупан је са Француском повезан и као историчар стрипа још од 1970-их, када је почео да истражује објављивања наших предратних аутора у земљи Гала: Лобачева, Соловјева, Кузњецова, Јанковића и других, о чему смо писали у првом наставку фељтона „Слобода једнакост стрип: француско-српске везе у стрипу" (Киша 3, Крагујевац, 2012).
Такође, у исходу капиталне изложбе „Југословенски стрип 1866-1986" у Југословенском културном центру у Паризу (15. мај — 8. јун 1986) у самом темељу постоји, између осталог, и Зупанов минули истраживачко-сараднички рад.
Нова фаза истраживачке сарадње са француском културом почела је на прелазу у 21. век, када је Зупана контактирао француски стручњак за Дизнија, Дидије Гез (Didier Ghez), заинтересован за класични југословенски стрип. Из овога је проистекло неколико радова. Први је био заједнички чланак „A History of International Disney Magazines Before World War II Part III: Yugoslavia" у часопису Tomart's Disneyana Update (2001). На ову тему је у истом часопису Гез касније објавио и „Vintage Disneyana in Eastern Europe Part 1" (бр. 48).

Норвешко издање Зупановог Микија Мауса (1992)Након тога је Зупан у Француској — у сарадњи са Гезом, Домиником Петифоом и Јиргом Мосером — био и коаутор стручно-научног темата „Les Éditions européennes du Journal de Mickey" у часопису Le collectionneur de bandes dessinées (2005). Ово је важан прилог историји стрипа, који је недовољно упућеној западној публици представио дизнијану у Краљевини Југославији, нарочито дела Божидара Ковачевића, Ивана Шеншина и Властимира Белкића, уз сличне подухвате у Италији, Француској, Шпанији, Португалији и Великој Британији.
Поменимо и француско-српске везе у самом Београду, на примеру капиталне изложбе „Наставља се...: Три генерације савременог српског стрипа / A suivre...: 3 générations d'auteurs de la bande dessinée contemporaine serbe", у организацији Удружења стрипских уметника Србије и Француског института у Београду 2013. године. Зупан је у овом подухвату био председник Уређивачког одбора и аутор текста „Кад је Београд био престоница стрипа (1935-1941)", објављеног заједно са прилозима Слободана Ивкова, Павла Зелића и З. Стефановића у двојезичном каталогу, који је од стране француских партнера оцењен да је од високог академског и културног значаја. Ова изложба са преко 100 аутора одржана је у Београду и Новом Саду, а намере су УСУС-а да проширеним електронским издањем каталога директно представи наше ауторе светским издавачима.
Међународна дизнијевска сарадња се наставља. Најновији пример јесте предговор Дидијеа Геза за српско-енглеску књигу Доживљаји Мике Миша (2014), коју је приредио Здравко Зупан, а уредили Саша Ракезић и Вук Марковић, као заједничко издање едиције „Златно доба" из Новог Сада и Културног центра из Панчева. Ово је први репринт стрипа са пустоловинама српског алтер ега Микија Мауса које су 1932. објављиване у београдском дечјем листу Весели четвртак. Сценаристи стрипа су били Божидар Ковачевић и Светислав Б. Лазић, а цртачи Иван Шеншин и непознати стрипар, који се потписивао иницијалима "М.С.".
По многим основама, књига представља лепи пример шта бива када пасионирани стручњаци попут ове четворице заједно раде на репринтима класичних дела, и засигурно је штиво које ће занимати и неку данашњу децу.

***

Здравко Зупан и Зоран Стефановић, предавање "Српски стрип у Француској", НБС, 24.03.2015.Наша тема, наравно, није исцрпена. Она се продубљује и развија, као што смо видели и током „Дана франкофоније" 24. марта 2015. у Народној библиотеци Србије, где су у оквиру програма „Српски стрип у Француској" и „Француски стрип у Србији" говорили Здравко Зупан са колегама са којима је учествовао и на подухвату „Наставља се..." две године раније. Овај догађај са пратећом изложбом је, мора се и то истаћи, преседан од историјске важности за третман који стрип има у елитним установама културе у Србији.
У светлу наведеног, верујемо да је јасно зашто француска Википедија, највећа енциклопедија на том језику, има и чланак о Здравку Зупану, човеку чији је опус од значаја и за француску културу — и сада и убудуће.

Зупанова стрипографија и библиографија у вези са Француском

Као цртач

Сви стрипови су премијерно објављени у Le Journal de Mickey, Француска. Сценариста је био Франсоаз Кортеђани, осим једне приче коју је написао Ален Клемон. Подаци су преузети из "COA I.N.D.U.C.K.S. — World-wide database about Disney comics" (http://coa.inducks.org/creator.php?c=Zup&c1=date), као и од самог Зупана, на чему се овом приликом захваљујемо.

1. Mickey Mouse: "Histoire à "chut", 3 стр., Le Journal de Mickey, бр. 90230, 1990-07-27
2. Mickey Mouse: "Derrière chez moi", 8 стр., LJdM, бр. 90239, 1990-09-14
3. Goofy: "L'aigle des mers", 8 стр., LJdM, бр. 90247, 1990-11-16
4. Mickey Mouse: "L'effet boomerang", 8 стр., LJdM, бр. 91203, 1991-01-04
5. Ellsworth: "Le restaurant du haut-le-cœur", 8 стр., LJdM, бр. 91209, 1991-02-22
6. Mickey Mouse: "L'apprenti sourcier", 8 стр., LJdM, бр. 91212, 1991-03-22 („Проблеми са рашљама", Микијев Забавник, 1991, бр 869.)
7. Mickey Mouse: "La rumba du pinceau", 8 стр., LJdM, бр. 91216, 1991-04-19 („Чаробна четкица", МЗ, 1991, бр. 874; 1992, бр. 941; као и: 2000, бр. 1254)
8. Mickey Mouse: "Trogloville", 8 стр., LJdM, бр. 91227, 1991-07-12 („Шиљин базен", МЗ, 1992, бр. 901)
9. Mickey Mouse: "Le temps ne fait rien à l'affaire", 8 стр., LJdM, бр. 91221, 1991-08-02 („Проблеми са временом", МЗ, 1992, бр. 899)
10. Ellsworth: "Des vacances de rêve", 8 стр., LJdM, бр. 91231, 1991-08-30
11. Goofy: "Dr Genius et Mister Dingo", 8 стр., LJdM, бр. 91236, 1991-09-06
12. Ellsworth: "Un fameux coup de pied au stress", 8 стр., LJdM, бр. 91237, 1991-10-04 („Продавац четки", МЗ, 1992, бр. 909)
13. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 91346, 1991-11-15
14. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 91347, 1991-11-29 („Шиља", МЗ, 1992, бр. 908)
15. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 91349, 1991-12-06
16. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 91350, 1991-12-13
17. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 91351, 1991-12-20 („Поклон", МЗ, 1993, бр. 953)
18. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 92307, 1992-02-14
19. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 92308, 1992-02-21
20. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 92309, 1992-02-28
21. Ellsworth, 1 стр., LJdM, бр. 92310, 1992-03-06
22. Ellsworth: "Tout est à vendre...", сценарио Alain Clément, 12 стр., LJdM, бр. 92212, 1992-08-14
23. Ellsworth: "Cosmique de répétition", 12 стр., LJdM, бр. 93220, 1993-08-18
24. Mickey Mouse: "Mickey a bonne mine", 8 стр., LJdM, бр. 93230A, 1994-02-02

Као историчар

• „A History of International Disney Magazines Before World War II Part III: Yugoslavia" (чланак) by Didier Ghez with Zdravko Zupan, Tomart's Disneyana Update, Issue 44, November/December 2001.
• „Les Éditions européennes du Journal de Mickey" (темат), аутори: Didier Ghez, Dominique Petitfaux, Jürg Moser, Zdravko Zupan. Le collectionneur de bandes dessinées, 2005.
• „Кад је Београд био престоница стрипа (1935-1941) / Quand Belgrade était la capitale de la bande dessinée (1935-1941)" (чланак), Здравко Зупан, у каталогу изложбе „Наставља се...: Три генерације савременог српског стрипа / A suivre...: 3 générations d'auteurs de la bande dessinée contemporaine serbe", Удружење стрипских уметника Србије и Француски институт у Београду, 2013.

Twitter