Mediantrop

object349757056

Saopštenje redakcije

Sa velikom radošću smo primili vest da se među dobitnicama nagrade "ANDJELKA MILIĆ" našla i glavna urednica časopisa "Mediantrop" Zorica Jevremović ...

Opširnije...

Mediantrop br. 13 ...možda poslednji broj

biljana     oči ko u Deteta osmeh Šereta korak Letačice, zagrljaj ...

Opširnije...

THE HUMAN CONDITION – Zorica Jevremović, Ubili su ...

Lekarskoj komori Srbije Danima se pitam da li ministar zdravlja Tomica Milosavljević brine o zdravlju i načinu lečenja pacijenata ili samo štiti ...

Opširnije...

Vitomira Lončar – Dragi Lastane, jesam li ...

Ne mogu si pomoći.Ništa više ne razumijem.Sve ono za što većina misli da je "normalno" (uh, što mrzim tu riječ), meni nije "normalno". Jednak ...

Opširnije...

Илеана Урсу – Писмо непознатом истомишљенику

Хладно! Идем ка Тиси и све је леденије, очито мој Банат зна шта је зима. У себи мислим није то због гоишњег доба, није. Некад сам се радовала зимама ...

Opširnije...

Igor Galo – Ode nam Arsen

Bio je uvijek negdje uz sve nas, pa i uz mene, na dohvat uha i srca ... još iz dječačkog doba – On, pa onda i Ona, Arsen i Gabi. Meni je On bio ...

Opširnije...

Nihad Kreševljaković – Humor pod opsadom: Mujo, ...

Humor se iz perspektive preživjelih opsade Sarajeva često prepoznaje kao jedna važna karakteristika preživljavanja. Humor pod opsadom kolikogod se ...

Opširnije...

Борис Дежуловић – Видимо се на Фарми

Сунце ти јебем, на шта је спала некад надалеко злогласна београдска гангстерска сцена! Ето страшног Кристијана Кикија Голубовића у телевизијском ...

Opširnije...

Varja Đukić – In Patria

Crnogorsko narodno pozorištePremijera 27. Novembar 2012. Po djelima Danila KišaPOST SCRIPTUM Adaptacija i režija: .................... ...

Opširnije...

Lazar Jovanov – Kulturno-politički pokret KPGT ...

Abstrakt: Poseban doprinos jugoslovenskoj alternativnoj sceni, postmodernom teatru, estetici Novog Baroka, ambijentalnom pozorištu i uopšte razvoju ...

Opširnije...

Aleksandar Milosavljević – Hamlet između Londona ...

Vilijam Šekspir: HamletRežija: Dominik Dromgul i Bil Bakhurst Produkcija: Glob teatar, London, Velika Britanija Naravno da je u eri ovdašnjeg sve ...

Opširnije...

Olga Zirojević – ANTROPOLOŠKI POJMOVNIK (VIII), ...

Doslovno znači kiosk na četiri svoda, zgrada na drvenim stubovima ("Čardak mu je od trides't direka"). U pitanju je balkanski turcizam persijskog ...

Opširnije...

Зоран Стефановић – Светлана Спајић: Или си ...

Разговор вођен поводом концерта „Zeitkratzer, Svetlana Spajić & Friends: Singing the War", Haus Der Kulturen Der Welt, Берлин, 17. јануар 2016. ...

Opširnije...

Lidija Bizjak – U tom Somboru, SOMUS

Posle četvrtog, a pre petog festivala klasične muzikevreme : aprilmesto : Sombor, Bačka, Vojvodina, Srbija, Evropa Zašto ulagati u kulturu? Zašto ...

Opširnije...

Aleksandar Zograf – Iznikli

Opširnije...

Veljko Krulčić – Kako je Helena Klakočar ...

Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom. Kraj siječnja 2000. godine. Festival ...

Opširnije...

Ivanka Apostolova – COMIC BOOK: Personal Futurism ...

  COMIC BOOK: Personal Futurism / Public Politics, PRODUKCIJA, Skopje, 2013/2014 Editor: Ivanka Apostolova (Artist and anthropologist) Url: ...

Opširnije...

Milan Tepavac – Izložba ‘Sortiranje’

Milan Tepavac u novoj seriji radova koristi termin autosortiranja referišući na jedan od preduslova procesa dokumentacije i arhiviranja. U savremenoj ...

Opširnije...

Mihailo Ristić – Sećanje autora-umetnika na ...

... U PROSTORU "NOVA OSEĆAJNOST" (Stara pivara, Skadarlija, Beograd)SREDINOM OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA Za umetnika ništa ne predstavlja veći ...

Opširnije...

Jasmina Gavrankapetanović-Redžić – Svjedoci ...

Pisana riječ nije dovoljna da osigura kontinuitet pamćenja.1 A.Wieviorka   Prva izložba „Svjedoci postojanja" organizirana je u opkoljenom ...

Opširnije...

Stefan Milivojević – Gromade filmske: filmofilski ...

"E, poznat mi je taj glumac, mislim da sam ga video na Gromadama" je rečenica koja će vrlo moguće biti u stalnoj upotrebi u godinama pred nama. Iako ...

Opširnije...

Зоран Стефановиќ – Враќањето на самоуверениот ...

Предговор књизи: Горан Тренчовски, ТЕЗИ И АСКЕЗИ (есеји), "Феникс", Скопље, децембар 2015. Стратегијата на сопственото и колективното освестување ...

Opširnije...

Veljko Eraković – Lifecasting kao novi oblik ...

Apstrakt: Fenomen lifecastinga (digitalnog pozorišta) je relativno nov i neistražen fenomen. Može se tretirati kao hibrid reality programa, jer se u ...

Opširnije...

Hrvoje Turković - Filmska osjetljivost Aleksandra ...

Katalizacijska godina filmskog eksperimentalizma u Hrvatskoj – 1963. Godine 1963. Aleksandar Srnec svojom je kamerom snimio vezan niz raznolikih ...

Opširnije...

Ana Šturm - Kruha in iger

Na kratko o zgodovini Festivala slovenskega filma Filmski festivali ob vse slabših distribucijskih pogojih predstavljajo pomembno platformo za vse ...

Opširnije...

Andrej Šprah – Razgradnja absolutizma pomena ...

Umetnost je vedno kozmogonična, toda kozmogonijo razkriva kot to, kar je: nujno pluralna, razpršena, zastrta, barvni pridih ali ton, stavek ali ...

Opširnije...

Branko Vučićević – Najkraća filmska kritika: O ...

Pohvaljujem film "Klip" Maje Miloš. Branko Vučićević   Recenzija prvi put objavljena u časopisu Mediantrop br.2   Branko Vučićević ...

Opširnije...

Ranko Munitić – Branko Vučićević

Ali 1961 – 1963. su kulminantne i u spisateljskoj karijeri Branka Vučićevića, majstora kratke kritičko–ironijske forme, zvezde zvezdane revije ...

Opširnije...

Dragana Milić - Početak jednog divnog ...

Beše to, jednog leta gospodnjeg, onog tako bitnog za nas, 2000-te, ako me pamćenje moje, inače prilično nepouzdano, služi; beše pre podne, uobičajeno ...

Opširnije...

Borislav Stanojević - Usamljenost super-heroja

...

Opširnije...

Mediantrop broj 13

Борис Дежуловић – Видимо се на Фарми

Борис ДежуловићБорис ДежуловићСунце ти јебем, на шта је спала некад надалеко злогласна београдска гангстерска сцена! Ето страшног Кристијана Кикија Голубовића у телевизијском програму за доконе домаћице и средњошколце с посебним потребама, где се између две рекламе за тампоне млати са некаквом половном рибом и гађа је палачинкама са спонзорском мармеладом

Кристијан Кики Голубовић, чули сте већ, пре неки дан је напустио Фарму, и нација је на ногама: да ли је могуће да ће највећа национална телевизијска звезда заиста завршити у затвору због диловања хероина?

Кристијан Кики ГолубовићКристијан Кики Голубовић

Много је материјалних доказа за тврдњу да је цела Србија једна групна психијатријска сеанса, али мало је доказа материјалнијих од случаја Кристијана Голубовића, једног од ретких преживелих хероја београдских деведесетих из култне књиге и документарца 'Видимо се у читуљи': страшни Кики, некоћ страх и трепет београдског подземља, двадесет година доцније обрео се, ето, у ријалитију Фарма, фрик-шоуу са оцвалим певачима, старлетама, манекенима, земљорадницима и суспендованим полицијским инспекторима, боди-билдерима што депилирају дупе.

Сунце ти јебем, на шта је спала некад надалеко злогласна београдска гангстерска сцена! И ок га Кнеле, Мајмун, Шабан, Пирке и колеге још чекају у читуљама – на Фејсбуку за пензионере и кримосе – ето страшног Кристијана у телевизијском програму за доконе домаћице и средњошколце с посебним потребама, где се између две рекламе за тампоне млати са некаквом половном рибом, наводно глумицом, и гађа је палачинкама са спонзорском мармеладом!

Другари из деведесетих окрећу се тако у необележеним гробовима као центрифуге, а још сиромаси нису ни сазнали да се није то променио злогласни Кристијан – ено га, наиме, и даље маше утокама и препродаје хероин – него Србија око њега.

Свакако, много је сад разумљивије зашто се аутор култне 'Читуље' Александар Кнежевић замонашио и отишао на Хиландар, где као монах Ромило изучава Марсела Пруста. Шта он, јебига, данас да ради у Србији? Да у Лисовићима снима Кристијана Голубовића како Станију љуби у дупе?

У време кад је заједно са Војиславом Туфегџићем и Јанком Баљком снимао чувени документарац, био је то дотад невиђени подухват: наговорити жестоке дизелаше с асфалта да пред камером отворено говоре о својој свакодневици, пљачкама, изнудама, обрачунима, сачекушама, убиствима и гангстерској боли-ме-бре-курац философији. Филм је шокирао публику у Србији и свету, покупио бројне награде на фестивалима, пиратске касете су се делиле по Балкану, цела једна нова митологија саграђена је око 'Читуље', а сами аутори више су пута јавно одали признање, чак и захвалност актерима – од којих су тројица, што би рекао Кристијан, 'морали да буду убивени' пре завршетка снимања – што су пред јавношћу растворили мрачни подземни миље о којем је тадашња званична Србија ћутала као Раде Ћалдовић Ћента пред немачким истражним судијом.

Двадесет година касније, ето, жестоки момци са београдског асфалта и даље машу утокама, разбијају кафане и дилују хероин, само што их више не снимају герилске независне продукције и храбни, млади филмаџије на непознатим локацијама, носећи у торбама камере и сопствене главе: данас их снимају телевизије с националном фреквенцијом, после турске сапунице и Дневника, уживо са фарме у Лисовићима, да заједно са српским естрадним и булеварским полусветом у прајм-тајму наглас говоре просте речи, гађају се палачинкама и забављају одмакло оглупелу нацију.

У савременој 'читуљи' – 'Видимо се на Фарми' – кримоси, певачице, старлете и остали талог са дна Србије, дизелаши и дизелашице нашег времена, пред камерама националне телевизије отворено тако говоре о својој свакодневици и обрачунима, Јелена Голубовић сведочи о свом обрачуну са злогласном Весном Вукелић Венди у сачекуши пред зградом Пинка, Зорица о сукобу с Мајом, Али Кинг о окршају са Лепомиром, а Кристијан објашњава зашто је Јелена морала да буде пребивена палачинком – растварајући пред јавношћу мрачни подземни миље о којему данашња Србија... јебига, зна све.

Окрећу се тако његови саборци из деведесетих у необележеним гробовима као Александар Вучић на ветру, а сиромаси још, рекох, нису ни сазнали да се није то променио њихов другар – ено га још увек маше утокама и препродаје хероин – него Србија око њега.

Не само, наиме, да двадесет година после о својој свакодневици, пљачкама, изнудама, обрачунима, сачекушама, убиствима и гангстерској боли-ме-бре-курац философији, уместо пред камерама неке герилске независне продукције или судијом каквог општинског суда, говори пред камерама имбецилног ријалити-шоуа на националној телевизији, него је у имбецилни ријалити-шоу на националној телевизији послан директно са београдског Вишег суда, под полицијском пратњом, усред – не знам сад како то да напишем, а да ми Шабан, Мајмун и Кнеле поверују – усред издржавања казне од осам година затвора за диловање хероина!

Сунце ти јебем осам пута, човеку правоснажно осуђеном због доказане илегалне трговине наркотицима виши суд једне праве правцате државе одобрава одгоду одслужења преостале четири године затвора због учествовању у ријалити-шоуу приватне комерцијалне телевизије, а аутор ове реченице у реалном времену, још док је пише, схвата да је из неког разлога истакао како је поменута телевизија приватна и комерцијална, шта значи да би ваљда било нормално и у реду да осуђеног криминалца државни суд шаље на ријалити на државној телевизији! Је л видите шта Србија уради од човека?

Шта би другари из 'Читуље' дали да су доживели такву Србију! Да пред некаквим општинским или вишим судом само лепо замоле да им се издржавање казне за вишеструко убиство одгоди због учествовања у Фарми, Биг Брадеру или, штајазнам, Звездама Гранда, а часни судија најпре се запрепашћено окрене према тужиоцу и озбиљно му припрети што зајебава човека с телевизије, звезду бре, па на крају позове осуђеног да му приђе.

- Господние Вуковићу... смем ли да вас зовем Горан?
- Дабоме – насмејао би се тетовирани билмез.
- Видите, Горане, моја жена и деца много воле да Вас гледају, а и мени сте најдражи учесник, па ако бисте хтели да ми се потпишете, 'за Стевана и Милицу', ако може.
- Може, како не би могло – одговорио би осуђени убица, па нажврљао аутограм на Устав Републике Србије.
- И молим вас, Горане, не дозволите оној малој из Житорађа да вас зајебава. На сопствене уши чуо сам да вас на Фарми зове мајмуном.
-Све у реду, матори – намигнуо би му овај – то ми је надимак.

Према таквој, безнадно оболелој Србији, она из деведесетих, у којој су се вождовачки, земунски или сурчински кримоси убијали по кафанама, сплавовима, хотелским собама и сачекушама на семафорима, била је управо узорно уређена држава, у којој су се убице и наркодилери свејено бахатили, махали утокама и на имањима с видео-надзором јебали певачице и манекенке, али барем не уживо у програму националне телевизије, на одсуству са издржавања казне у Забели.

И кад једног дана за двадесет година деца буду реконструисала такву Србију, са нескривеним дивљењем препричаваће се тако-је-то-некад-било-митологија жестоких момако и девојака са Фарме, који су се уживо на телевизији гађали јастуцима, флашама и палачинкама. И како је, ето, од свих учесника култног ријалитија који је шокирао свет, двадесет шесту сезону Фарме на имању Томе Николића у Бајчетини доживео само Кристијан Кики Голубовић.

Извор: Портал Новости
Датум: 02. сијечња 2016.
Пишe: Борис Дежуловић