Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

“Farma”, ili, o negativnim vrednostima

dr Maja Vukadinovićdr Maja VukadinovićRijaliti programi obeležili su još jednu televizijsku sezonu u Srbiji. I dok gledanost različitih formata rijalitija u svetu opada, publika kod nas mesecima prati televizijski život ličnosti bez profesija, "poznatih iz nepoznatih razloga" i nekadašnjih zvezda.

FarmaFarmaU zapadnim zemljama, koje su prve i počele sa emitovanjem rijaliti programa, publika se odavno zastitila „Velikog brata" i mnogih drugih sličnih serijala koji su jednostavni u produkcijskom smislu, a donose ogromnu zaradu komercijalnim televizijama. Sve vulgarnosti i stvarni ili inscenirani skandali pred kamerama već su viđeni, pa se publika animira prvenstveno ekstremnim, bizarnim i šokantnim sadržajima. Gotovo da ne postoje granice koje se ne mogu preći u ovim programima. Tako jedan japanski rijaliti podrazumeva izgladnjivanje i apsolutno psiho-fizičko maltretiranje učesnika, a u kom pravcu se razvija savremena kultura zabave dovoljno govori podatak da su počele prijave za rijaliti šou koji će pratiti živote prvih ljudi u kolonizaciji Marsa.

Kod nas, tuče, skandali, nepristojnost i prostakluk učesnika četvrtog izdanja rijalitija "Farma", sudeći prema rejtinzima, privukli su pažnju milionskog auditorijuma. Ovaj rijaliti bio je mesecima najgledaniji program u Srbiji. Šta popularnost "Farme" govori o našem društvu i vrednosnim obrascima koji se posredstvom ovog rijalitija promovišu?

FarmaFarmaNajpre, lagodna zabava koja ne zahteva previše intelektualnog napora dominira gotovo svim segmentima medijske kulture. Možemo reći da televizijska zabava osiromašenim građanima predstavlja zamenu za druge sadržaje koje ne mogu sebi da priušte. Bilo da se radi o turskim ili indijskim serijama, talk-show programima koji počivaju na jeftinom humoru, turbo-folk muzici ili rijalitijima, reč je o istom motivacionom mehanizmu: publika je još od devedesetih naviknuta na prozaične, trivijalne medijske sadržaje koji su multiplicirani tokom dvehiljaditih jer predstavljaju šarenu anesteziju za ono što građanima događa u stvarnom životu.

Rijaliti programi, toliko gledani u Srbiji, pružaju pre svega samozaborav i beg od sumorne stvarnosti. Pored toga, u nedostatku sopstvenog, ljudi ne samo što vole da zaviruju u tuđe živote, već im je posebno primamljivo da vide razne ličnosti diskutabilnih biografija i moralnih načela u nesvakidašnjim i, često, krajnje stupidnim situacijama. Istraživanja pokazuju i da je građanima zabavno do koje mere neki ljudi mogu da se ponižavaju pred kamerama zarad novca i popularnosti.

FarmaFarmaNajnovije izdanje "Farme" obeležile su psovke, svađe, pa čak i dve tuče. Razne vulgarnosti, međutim, upravo su podigle rejting ovog programa koji su pratile sve kategorije gledalaca - od mladih, preko zaposlenih do penzionera. Poražavajuće je što su, prema istraživanjima, većinu gledalaca privukle pre svega konfliktne situacije. Upravo iz tih razloga, rukovodeći se imperativom gledanosti, producenti, ali i sami učesnici "Farme", potencirali su i izazivali takva ponašanja u cilju zadržavanja pažnje publike i što dužeg medijskog prisustva koje istovremeno povećava šanse za pobedu i novčanu nagradu. Incidenti u rijalitiju "Farma", dakle, nisu iznenađenje. U jednom od prethodnih izdanja ovog programa pobedio je pevač narodne muzike Miloš Bojanić koji je publiku "osvojio" konfliktnim ponašanjem, a i u drugim rijalitijima emitovanim kod nas afirmaciju i medijsku popularnost su doživljavali pojedinci koji su pokazali najveću meru ekscentričnosti, egzibicionizma, pa čak i primitivizma.

Slučajevi takmičara koji su pobedili u "Farmi" afirmišući pozitivne vrednosti i zadržavajući integritet do kraja serijala samo su izuzeci koji potvrđuju pravilo. Međutim, takve ličnosti najmanje su u fokusu tabloida i mnogobrojnih tabloidizovanih medija u Srbiji. Tako je akademski slikar Sulejman Haljevac Memo iz Sarajeva koji je kao najnoviji pobednik "Farme" postao bogatiji za 50.000 evra ostao u senci medijske pažnje koju je tokom čitavog programa imala jedna - starleta.

FarmaFarmaKada je globalni medijski pejsaž pre petnaestak godina počeo da se nepovratno preliva žutom bojom, startovala je i do danas traje era otvorenog flerta medija sa starletama: onim koje se u javnosti ovako predstavljaju, ali i onim brojnijim, koje postoje jedino ako neko izveštava o njihovom privatnom životu, a poznate su kao „rijaliti zvezde", „bivše manekenke i misice", „pevačice u usponu"... Starlete su, u svetu i u Srbiji, postale idealne figure novog medijskog doba u kome caruju skandali, prostota i neukus.

Stoga nimalo ne čudi što su mediji tokom trajanja ovogodišnje "Farme" najviše izveštavali o emotivnom odnosu između starlete Stanije Dobrojević i anonimnog manekena Filipa Panajotovića. Činjenica da je upravo pomenuta starleta, zahvaljujući glasovima publike, ostala do samog kraja u ovom rijalitiju još jedna je potvrda negativnog potencijala ovog programa na formiranje ukusa, vrednosti i poimanja društveno prihvatljivog ponašanja. Naravno, Stanija predstavlja samo jedan od upečatljivih primera. Mnoge ličnosti koje stiču medijsku popularnost učešćem u „Farmi" i drugim rijaliti programima u Srbiji predstavljaju eksponente negativnih vrednosnih obrazaca i zato što najdirektnije pokazuju da se neradom, bez posedovanja kvaliteta ili znanja i isključivo izlaganjem sopstvene privatnosti može dostići (privremena) slava, a potencijalno i zaraditi veliki novac.

Na kraju, moramo biti svesni ogromne odgovornosti koje mediji imaju: naime, oni nisu samo prenosioci, već i stvaraoci vrednosti. Afirmišući negativne uzore, aktere "Farme" i drugih rijalitija, mediji najdirektnije promovišu negativne vrednosti.
Na jesen bi trebalo da se počne sa emitovanjem nove, pete sezone "Farme". Koliko nas će se zapitati koju poruku šaljemo generacijama koje odrastaju uz ovaj program?

dr Maja Vukadinović

 

 

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12