Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Lara Marinković: Uzročno – posledično

Lara MarinkovićLara MarinkovićZnam da sam žensko, i to kakvo žensko, ali mi često televizijski program priredi nemilo zadovoljstvo da se postidim što nosim štikle, maskaru ili što ponekad forsiram postulate trećeg feminističkog talasa koji je napustio ideju ravnopravnosti nego zastupa ideju emancipovane i nevidljive dominacije. Džaba mi bilo zanimanje za problematiku ženskih studija kad jedna Sanja Marinković i dalje ima neshvatljiv rejting za emisiju za koju se sprema tako što pročita novi Kosmo i skine neku prevaziđenu anketu. Koliko god se trudila da izbegnem ovaj napad nonšalancije i vrištećeg mediokritetstva, sedeći pre neki dan na ugaonoj garnituri vranjske proizvodnje kod jednog dragog prijatelja i srčući čaj od crvene pomorandže, morala sam da istrajem do kraja. Znate onaj osećaj kad imate najstrašniji transfer blama, ali morate da vidite dalje, makar se posle tuširali satima onom ribaćom četkom.

Znači, pitanja gošćama (Ana Nikolić, Marina Perazić, Zlata Numanagić, Maja Gojković) – da li muškarac treba muževno da vam napravi palačinke ili vas iznenadi kafom u krevetu, sve po najgorem sistemu postmodernog matrijarhata, vagine dentate, vagine pijedestate, vagine vaginate. Sve se gošće seire i cokću, kao da nema kamera, pa ’ajde da udarimo po slabijem (i dlakavijem) polu, kako više nema pravih muškaraca, kako više nijedan muškarac ne pravi muževno palačinke, a opšte je poznato kako se prave muževne palačinke, kako niko više nije džentlmen da vam skuva kafu u krevetu (KAKO SE KUVA KAFA U KREVETU???). I poentiranje, sad se Sanjica prenemaže da kaže ko joj je omiljeni frajer (sic!) od domaćih javnih ličnosti... pa se nećka, pa se opet femka, pa kao „svi to znaju“, pa na kraju ipak, ali „ne iz političkih razloga", i žena se okuraži na pravdi Željka Mitrovića da izgovori ime Čede Jovanovića, a odma’ ide slika istog, zmijsko telo, zmijski tatu i sve to na snegu. Ostale devojke samo se kikotaju sve kao „ne bi’ mu ni ja oprostila, sestro slatka". I to sve posle ofrljeg spominjanja probisveta Jovana Memedovića koji se slikao s nekim psetom.

Sanja MarinkovićSanja MarinkovićOvo je dan kad sam poželela da nisam žensko uopšte, jer gledam najgledaniju emisiju u regionu i južnoj Skandinaviji. Poželela sam da sam neka troma muva koja nikako da mi izađe iz stana, poželela sam da sam prokisla jabuka u gajbici koju sam dobila od komšije i koju nikako da pojedem, poželela sam da sam Mlađan Dinkić, Alen Islamović, azilant iz Sirije, samo da nisam polno kao i Sanja Marinković – spisateljica sleš voditeljica sa svojim pitanjima, smehom i konstatacijama. Zamenila sam čaj od crvene pomorandže žestokim pićem od čokota grožđa, odnosno s mnogo žestokog pića s tom aromom iz prijateljske Crne Gore. A onda, nekoliko minuta kasnije, na dnevniku 692 gledala sam reportažu o muškoj sigurnoj kući u Paraćinu i o ideji da se otvori ista u Mladenovcu. I tu sam videla neke tužne muškarce koji žive jer su jednog od njih žena i ćerka s leđa opalile pepeljarom pa tukle bejzbol palicama, a ostali pričaju i o psihičkom i fizičkom nasilju. Mi kao društvo ovo nikad nećemo prihvatiti, i muškarac koji ode u sigurnu kuću zbog ovoga biće etiketiran za sva vremena. Tuga, ali sam osetila saosećanje i potrebu da se napravi sigurna kuća od emisije Magazin In. Izvinite, imam prava na svoje osećanje i mišljenje.

Lara Marinković

Sa web sajta City Magazin

 

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12