Warning: Creating default object from empty value in /home/rankomunitic/mediantrop/plugins/system/cdnforjoomla/helper.php on line 27
Mediantrop - Lidija Bizjak – U tom Somboru, SOMUS

Mediantrop

object349757056

Saopštenje redakcije

Sa velikom radošću smo primili vest da se među dobitnicama nagrade "ANDJELKA MILIĆ" našla i glavna urednica časopisa "Mediantrop" Zorica Jevremović ...

Opširnije...

Mediantrop br. 13 ...možda poslednji broj

biljana     oči ko u Deteta osmeh Šereta korak Letačice, zagrljaj ...

Opširnije...

THE HUMAN CONDITION – Zorica Jevremović, Ubili su ...

Lekarskoj komori Srbije Danima se pitam da li ministar zdravlja Tomica Milosavljević brine o zdravlju i načinu lečenja pacijenata ili samo štiti ...

Opširnije...

Vitomira Lončar – Dragi Lastane, jesam li ...

Ne mogu si pomoći.Ništa više ne razumijem.Sve ono za što većina misli da je "normalno" (uh, što mrzim tu riječ), meni nije "normalno". Jednak ...

Opširnije...

Илеана Урсу – Писмо непознатом истомишљенику

Хладно! Идем ка Тиси и све је леденије, очито мој Банат зна шта је зима. У себи мислим није то због гоишњег доба, није. Некад сам се радовала зимама ...

Opširnije...

Igor Galo – Ode nam Arsen

Bio je uvijek negdje uz sve nas, pa i uz mene, na dohvat uha i srca ... još iz dječačkog doba – On, pa onda i Ona, Arsen i Gabi. Meni je On bio ...

Opširnije...

Nihad Kreševljaković – Humor pod opsadom: Mujo, ...

Humor se iz perspektive preživjelih opsade Sarajeva često prepoznaje kao jedna važna karakteristika preživljavanja. Humor pod opsadom kolikogod se ...

Opširnije...

Борис Дежуловић – Видимо се на Фарми

Сунце ти јебем, на шта је спала некад надалеко злогласна београдска гангстерска сцена! Ето страшног Кристијана Кикија Голубовића у телевизијском ...

Opširnije...

Varja Đukić – In Patria

Crnogorsko narodno pozorištePremijera 27. Novembar 2012. Po djelima Danila KišaPOST SCRIPTUM Adaptacija i režija: .................... ...

Opširnije...

Lazar Jovanov – Kulturno-politički pokret KPGT ...

Abstrakt: Poseban doprinos jugoslovenskoj alternativnoj sceni, postmodernom teatru, estetici Novog Baroka, ambijentalnom pozorištu i uopšte razvoju ...

Opširnije...

Aleksandar Milosavljević – Hamlet između Londona ...

Vilijam Šekspir: HamletRežija: Dominik Dromgul i Bil Bakhurst Produkcija: Glob teatar, London, Velika Britanija Naravno da je u eri ovdašnjeg sve ...

Opširnije...

Olga Zirojević – ANTROPOLOŠKI POJMOVNIK (VIII), ...

Doslovno znači kiosk na četiri svoda, zgrada na drvenim stubovima ("Čardak mu je od trides't direka"). U pitanju je balkanski turcizam persijskog ...

Opširnije...

Зоран Стефановић – Светлана Спајић: Или си ...

Разговор вођен поводом концерта „Zeitkratzer, Svetlana Spajić & Friends: Singing the War", Haus Der Kulturen Der Welt, Берлин, 17. јануар 2016. ...

Opširnije...

Lidija Bizjak – U tom Somboru, SOMUS

Posle četvrtog, a pre petog festivala klasične muzikevreme : aprilmesto : Sombor, Bačka, Vojvodina, Srbija, Evropa Zašto ulagati u kulturu? Zašto ...

Opširnije...

Aleksandar Zograf – Iznikli

Opširnije...

Veljko Krulčić – Kako je Helena Klakočar ...

Angouleme, gradić s četrdesetak tisuća stanovnika, udaljen od Pariza nešto manje od tri sata vožnje vlakom. Kraj siječnja 2000. godine. Festival ...

Opširnije...

Ivanka Apostolova – COMIC BOOK: Personal Futurism ...

  COMIC BOOK: Personal Futurism / Public Politics, PRODUKCIJA, Skopje, 2013/2014 Editor: Ivanka Apostolova (Artist and anthropologist) Url: ...

Opširnije...

Milan Tepavac – Izložba ‘Sortiranje’

Milan Tepavac u novoj seriji radova koristi termin autosortiranja referišući na jedan od preduslova procesa dokumentacije i arhiviranja. U savremenoj ...

Opširnije...

Mihailo Ristić – Sećanje autora-umetnika na ...

... U PROSTORU "NOVA OSEĆAJNOST" (Stara pivara, Skadarlija, Beograd)SREDINOM OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA Za umetnika ništa ne predstavlja veći ...

Opširnije...

Jasmina Gavrankapetanović-Redžić – Svjedoci ...

Pisana riječ nije dovoljna da osigura kontinuitet pamćenja.1 A.Wieviorka   Prva izložba „Svjedoci postojanja" organizirana je u opkoljenom ...

Opširnije...

Stefan Milivojević – Gromade filmske: filmofilski ...

"E, poznat mi je taj glumac, mislim da sam ga video na Gromadama" je rečenica koja će vrlo moguće biti u stalnoj upotrebi u godinama pred nama. Iako ...

Opširnije...

Зоран Стефановиќ – Враќањето на самоуверениот ...

Предговор књизи: Горан Тренчовски, ТЕЗИ И АСКЕЗИ (есеји), "Феникс", Скопље, децембар 2015. Стратегијата на сопственото и колективното освестување ...

Opširnije...

Veljko Eraković – Lifecasting kao novi oblik ...

Apstrakt: Fenomen lifecastinga (digitalnog pozorišta) je relativno nov i neistražen fenomen. Može se tretirati kao hibrid reality programa, jer se u ...

Opširnije...

Hrvoje Turković - Filmska osjetljivost Aleksandra ...

Katalizacijska godina filmskog eksperimentalizma u Hrvatskoj – 1963. Godine 1963. Aleksandar Srnec svojom je kamerom snimio vezan niz raznolikih ...

Opširnije...

Ana Šturm - Kruha in iger

Na kratko o zgodovini Festivala slovenskega filma Filmski festivali ob vse slabših distribucijskih pogojih predstavljajo pomembno platformo za vse ...

Opširnije...

Andrej Šprah – Razgradnja absolutizma pomena ...

Umetnost je vedno kozmogonična, toda kozmogonijo razkriva kot to, kar je: nujno pluralna, razpršena, zastrta, barvni pridih ali ton, stavek ali ...

Opširnije...

Branko Vučićević – Najkraća filmska kritika: O ...

Pohvaljujem film "Klip" Maje Miloš. Branko Vučićević   Recenzija prvi put objavljena u časopisu Mediantrop br.2   Branko Vučićević ...

Opširnije...

Ranko Munitić – Branko Vučićević

Ali 1961 – 1963. su kulminantne i u spisateljskoj karijeri Branka Vučićevića, majstora kratke kritičko–ironijske forme, zvezde zvezdane revije ...

Opširnije...

Dragana Milić - Početak jednog divnog ...

Beše to, jednog leta gospodnjeg, onog tako bitnog za nas, 2000-te, ako me pamćenje moje, inače prilično nepouzdano, služi; beše pre podne, uobičajeno ...

Opširnije...

Borislav Stanojević - Usamljenost super-heroja

...

Opširnije...

Mediantrop broj 13

Lidija Bizjak – U tom Somboru, SOMUS

Lidija BizjakLidija BizjakPosle četvrtog, a pre petog festivala klasične muzike
vreme : april
mesto : Sombor, Bačka, Vojvodina, Srbija, Evropa

Zašto ulagati u kulturu? Zašto razmišljati o vaspitanju publike, o mladima? Zašto jedan deo svoje energije i kreativnosti ulagati u festivalsku scenu klasične muzike u današnjoj Srbiji?

Ta i mnoga druga slična pitanja odjekuju često - postavljaju ih ljudi iz kulture, oni van nje, postavljaju ih umetnici, postavljamo ih sami sebi. Samo ovog leta, posmatrajući različita događanja u sredinama zaraćenim pre 25 godina imala sam utisak da živimo sa Bil Marejom iznova uvek isti dan i da se posle četvrt veka nalazimo na istom mestu. Neverovatno, ali očigledno istinito i kad samo malo bolje razmislimo - sasvim logično, generacije dece koja se nisu ni rodila ili su bila sasvim mala tih godina, pevaju iste pesme, urlaju iste slogane kao neki njihovi idejni rođaci iz devedesetih. Najpre sam pomislila na političare na vlasti najbrojnijih naroda na prostoru bivše Jugoslavije: svih ovih godina, vi niste ponudili mladosti vaših zemalja na koju ste toliko ponosni, ništa novo, ništa drugačije što bi ih danas moglo dovesti na neki drugi nivo razvoja, što bi im pružilo priliku da se okupljaju i razmenjuju neke sasvim druge teme. To me je opet podsetilo koliko mi decu neozbiljno shvatamo. Sećam se koliko mi je duboko odjeknula konstatacija Biljane Srbljanović koju sam pre mnogo godina čula u nekoj emisiji: «...deca su u našoj kulturi viđena kao nezrela i nesamostalna, kao «balavci», sve dok ne postanu - starci...». Doba svesti, zrelosti, kreativnosti, dakle ne postoji u takvoj viziji razvoja - ili je prerano ili je prekasno, ili si infantilan ili si metuzalem, bez obzira na godine. Samostalan - nikad. A samo samostalan, samosvestan možeš da ideš dalje ili drugde nego generacije pre tebe, samo takav možeš da pevaš neke druge pesme i šalješ neke druge poruke nego one Baje malog Knindže ili Tompsonove, da pomenem samo dva istaknuta nacionalna poetska radnika. Kako je moguće da pored svih patriotskih izliva i upravo iz patriotskih razloga ne razmišljamo o zdravom vaspitanju svoje dece (svoje i dece nacije u koje se toliko zaklinju sve aktuelne vlasti)? Tretirajući politiku samo kao igru opstajanja na vlasti odgovor je dosta lak, ali ipak ne uspeva da umiri mučninu koju redovno imam posmatrajući neka lica koja na meni razumljivom jeziku viču - «za dom spremni» ili «nož, žica, Srebrenica» ili nešto iz tog repertoara. Tada redovno pomislim na one koji poslednjih 25 godina vode ove naše male zemljice i ponekad čak i glasno (i krajnje patetično) kažem: sram vas bilo.

SOMUS 2915.SOMUS 2915.Bez ulaganja u mladost, u učenje, u vaspitanje u bilo kom dobu uostalom, nema budućnosti. Sećam se dokumentarca koji sam slučajno uhvatila na francusko-nemačkom kanalu Arte o situaciji na Haitiju nekoliko godina posle zemljotresa. Zemlja je i dalje razrušena, narod siromašan, korupcija cveta, pojedinci se bore u okviru različitih nevladinih organizacija od kojih se jedna bavi samo decom iz najsiromašnijih kvartova, dajući im priliku da na inovativne načine nauče da uče i da im to od najmanjeg uzrasta bude navika, potreba i zadovoljstvo. Covek koji je vodio projekat govori rečenicu koja mi ostaje u pamćenju: «Medju ovom decom je neki novi Ajnštajn, neki novi Stiv Džobs i naša obaveza je da im pružimo šansu». Slična priča na drugom kraju planete - 60tih godina XX veka jedan gudački kvartet iz Jugoslavije na turneji u Rusiji zadovoljno gleda programaciju velike sale konzervatorijuma «Čajkovski» u Moskvi: «Ha, mi sviramo u večernjem terminu, a Rihter u 11h!» na šta im organizatorka kratko odgovara : «Mi našoj deci dajemo samo najbolje»!

Mi smo veoma megalomanski raspoložen narod: bez razmišljanja koristimo izraze «najbolji/najveći/najbrži na svetu», interesuju nas samo veliki projekti, velika imena, veliki gradovi, zlatne medalje (najslađe ako pobedimo neki susedni narod), državne inicijative. I to je psihološki verovatno lako objašnjivo jer su odgovornost i aktivno učešće pojedinca time svedeni na minimum ili ih nema, a poznato je da više volimo da uz pivo gledamo Đokovića nego da igramo tenis - pa tako u svim oblastima života. Više od dvadeset godina života i odrastanja u inostranstvu ostavlja tragove, pa tako i ja različito vidim važnost malih ideja i inicijativa danas nego one 1994te kada sam iz Beograda krenula za Francusku i kada sam Fakultet muzičke umetnosti zamenila za Pariski konzervatorijum što mi je sticajem raznih okolnosti omogućilo da danas živim od muzike svirajući po velikim i malim festivalima, velikim i malim gradovima.

Zato mi je prošlog aprila tako snažan utisak ostavilo moje prvo učešće u skoro probuđenom SOMUS-u, festivalu klasične muzike u Somboru, moje prvo aktivno učešće u stvaranju nekog kulturnog dogadjaja u zemlji iz koje sam otišla pre više od dvadeset godina.

Pre pedesetak godina, 1961.godine, pre velikih gradova i njihovih BEMUS-a, NOMUS-a i NIMUS-a, Dušan Trbojević je baš u Somboru osnovao naš najstariji festival sa željom da uz bogat program, intervencije umetnika u školama i razgovora sa publikom o programu pre koncerata, osnivanjem Somborske filharmonije i oslanjajući se na svoj nesumnjiv pedagoško-komunikativni dar - vaspita novu publiku. Kao i svaka inicijativa koja se oslanja na entuzijazam jednog ili dva čoveka, i bez njih gubi svaku energiju, Somborske muzičke večeri se gase tih raspevanih devedesetih sa repertoarom pomenutim u prethodnim pasusima.

2012.godine još jedan Somborac, pijanista i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Mihajlo Zurković uz podršku grada otvara novo poglavlje starog festivala dajući mu savremeno ime - SOMUS. Tokom četiri godine u malom gradu na severo-zapadu Bačke sa velikom istorijom i značajnom kulturnom tradicijom, novi SOMUS posećuju mnogi umetnici koji nikad ili odavno nisu svirali u Somboru: Stefan Milenković, Aleksandar Madžar, Kemal Gekić, Rita Kinka, Edin Karamazov, Filharmonija mladih «Borislav Pašćan», oktet Big-benda RTS-a, hor i orkestar SNP-a, horovi Collegium Musicum i Viva Vox.

SOMUS 2015.SOMUS 2015.Ove četvrte godine, sedmodnevni program poslednje nedelje aprila ispunili su Nemanja Radulović, Mate Bekavac, Mateja Marinković, Katarina i Ljubiša Jovanović, Ivana Stefanović, Albert Mamrijev, hor AKUD-a «Lola», novosadski orkestar «Camerata Academica». Organizovani su i novi ciklusi baš u duhu prvobitne prosvetiteljske ideje: program za najmlađe «Dečija posla» koji će svake godine donositi po jedno delo prilagođeno najmlađoj publici koja najčesće prvi put sluša koncert tzv. klasične muzike (ove godine je to bio Sen-Sansov «Karneval životinja») i ciklus «Naši stvaraoci» gde naši kompozitori imaju neku vrstu «carte blanche» da osmisle svoje autorsko veče u kombinaciji razgovora i izvodjenja njihovih dela, ciklus koji je otvorila Ivana Stefanović. Za peti i festivale koji slede već se « brejnstorminguju » nove ideje! Medjutim osim novih programskih ideja i zvučnih i kvalitetnih imena, najveći utisak na mene ostavila je publika - ona najmlađa koja je u dugačkim kolonama danima dolazila u salu Somborskog pozorišta (jer je bilo potrebno sedam predstava Karnevala sa studentima Akademije umetnosti iz Novog Sada da sva somborska zainteresovana deca imaju priliku da dođu!) i ona «večernja» za koju je trebalo dodavati stolice na scenu u desetinama i koja je po prvi put stizala ne samo iz Sombora i okoline nego i iz Beograda i Novog Sada! Želja ili tzv. glad za kvalitetnim muzičkim sadržajima dakle postoji. Sa svim gore napisanim, organizovanje i osmišljavanje jednog festivala dakle jeste kulturno, ali i socijalno odgovorna stvar. Podrška takvim idejama i projektima takođe.

I tako dolazimo i do onog prvog pitanja - zašto ulagati u kulturu? Postoje teze da je kultura uvek bila neisplativa oblast i da se ona isplati na sasvim drugom nivou - nivou napretka, razvijanju apstraktne misli, čula, razmišljanja i obrazovanja uopšte. Postoji takođe i mišljenje da je kultura i ekonomski krajnje isplativa. Rezultati poslednjih ekonomskih ispitivanja, koje su zajednički sproveli francusko ministarstvo kulture i ministarstvo ekonomije, pokazuju da je kultura čak nekoliko puta isplativija nego automobilska industrija! Pre nekoliko godina, u jeku krize oko prava slobodnih umetnika (intermittents du spectacle) u Francuskoj, sećam se da je na mene ostavio snažan utisak intervju bivše predsednice sindikata direktora najvećih preduzeća (MEDEF), Florans Parizo. Iako njena pozicija može delovati paradoksalna, Florans Parizo je branila prava slobodnih umetnika koja kao takva ne postoje nigde drugde u Evropi i pomenula sledeći primer: kada u inostranstvu sednete za sto da pregovarate o nekim jako važnim milionskim ugovorima, razgovori vrlo često SOMUS, logoSOMUS, logopočnu sa kulturnim referencama - o nekom francuskom filmu, glumcu, reditelju, nekoj knjizi, nekom od brojnih letnjih festivala. To su reference koje su važne i u tim krajnje industrijskim razgovorima koji po definiciji vode ka zaradi, a ustvari zarađujemo više samo svi zajedno! Iz usta žene broj jedan sindikata najbogatijih, ta poruka je bila snažna. Nema nikakvog razloga da negde drugde na svetu ne bude isto, samo nivo razvijenosti (ne samo BDP-a, nego i svesti!) nije isti. Zato je podrška SOMUS-u grada Sombora i u manjoj meri Vojvođanskog sekretarijata za kulturu, važan signal koji obavezuje organizatore na kvalitet i kreativnost, ali i one koji ih finansijski pomažu da nastave i razviju njihovu podršku u godinama koje dolaze. Zato je dosadašnji izostanak podrške republike bilo kog ciklusa somborskog festivala zabrinjavajući.Zato je ovogodišnja podrška Francuskog instituta u Beogradu ciklusu za najmlađe ohrabrujuća. Zato je rad na interesovanju privatnog sektora za podršku ovog i drugih kvalitetnih projekata neophodan i važan. Jer jedan muzički festival, a naročito festival u manjem gradu koji mora da ima jasnu fizionomiju po kojoj će je prepoznati i razlikovati, nije i ne bi trebalo da bude samo niz koncerata jedne nedelje u godini već priča koju svake godine pričamo na određeni način, priča koja će imati svoju bazu u poznatom, a koja će voditi ka još neotkrivenim terenima kojih će se publika kasnije godinama i decenijama sećati, priča na kojima će se formirati buduće generacije. Zato je i moto SOMUS-a «Od juče. Ka sutra.» toliko jezgrovit. Danas ulažemo, smišljamo, stvaramo, da bi nam ono što je bilo juče postalo jasnije i da bi se otvorio prostor za novo u budućnosti.Da bismo imali priliku da za nekih 25 godina pričamo neke sasvim druge priče i pevamo neke sasvim druge pesme.

Lidija Bizjak