Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Ljubiša Rajić: "Velika škola Ljubiše Rajića"

Ljubiša RajićLjubiša RajićLjubiša Rajić, osnivač i profesor na Grupi za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Norveške akademije nauka i mnogih uglednih međunarodnih stručnih udruženja i organizacija, izuzetan književni prevodilac, bio je intelektualac koji je duže od dve decenije jasno artikulisao vrednosti i htenja velikog broja građana Srbije. Nјegovo naučno i društveno pregalaštvo, lično dostojanstvo, nepomirenost, ali i lјudska toplina, ostavili su u ovoj sredini duboke tragove koji mogu biti podsticaj novim promišlјanjima društveno-kulturnih obrazaca, ali i generator njihovih promena.

Kulturni centar Beograda i Grupa za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu pokreću forum „Velika škola Ljubiše Rajića“ koji se kroz forme tribina, filma, predavanja i prezentacija bavi temama vezanim za (uglavnom visokoškolsko) obrazovanje, književno prevođenje, kao i društveni i kulturni aktivizam.

Forum „Velika škola Ljubiše Rajića“ usmeren je i oblikovan prema potrebama, očekivanjima i potencijalima pre svega mladih lјudi, budućih stručnjaka. Dobrobit i perspektivna budućnost studenata bili su lična i profesionalna misija profesora Rajića.

Forum je dobio naziv povezovanjem imena Ljubiše Rajića i prve institucije koja je prethodila najvišim naučnim i nastavnim ustanovama u Srbiji: „Velike škole“ (Beograd, 1808 – 1813), pre svega imajući u vidu pionirsku i vizionarsku prirodu kako ovog obrazovnog projekta, tako i ličnosti Ljubiše Rajića.

Realizaciju projekta finansijski su podržali: Grad Beograd – sekretarijat za kulturu i

Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

www.norveska.org.rs

 

FORUM VELIKA ŠKOLA LJUBIŠE RAJIĆA

Tribina:Pisa-testiranje 2012: gde nam je obrazovanje i kako ga unaprediti?

Plakat Velika škola Ljubiše RajićaPlakat Velika škola Ljubiše Rajića

Četvrti put u proteklih deset godina, javnost u Srbiji je saznala kakav je kvalitet znanja koje se stiče školovanjem u našoju zemlji i koliko dobro se učenici pripremaju za nastavak školovanja, profesionalni razvoj i odgovorno učestvovanje u društvu. OECD-ov izveštaj razmatra i saopštava nalaze o postignućima na testovima funkcionalne pismenosti (PISA) u oblasti matematike, prirodnih nauka i čitanja (rada na tekstovima). Osim toga, u ovom ciklusu prvi put je predmet testiranja bilo i rešavanje problema u okviru kog su učenici na kompjuterima rešavali problemske situacije koje nalikuju onima iz svakodnevnog života, a koje traže da se pokažu kojim strategija mišljenja i strategijama učenja su podučeni naši učenici. Istraživanje pokreće neka značajna pitanja, koja u bitnoj meri mogu da odrede budućnost našeg društva: Da li učenici u Srbiji stiču obrazovanje koje će im biti potrebno u životu i profesiji? Kako možemo da menjamo postojeću praksu da bi nam kvalitet znanja rastao? Mogu li ovi podaci da menjaju praksu u učionici?

Učesnici tribine će pokušati da iz različitih uglova odgovore na ova pitanja i otvore druga koja se tiču obrazovanja i obrazovnih perspektiva dece koja se školuju u Srbiji.

Učesnici: Dragica Pavlović-Babić (nacionalni koordinator za program Pisa 2012), Desanka Radunović (predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta), Petar Ogrizović (nastavnik) i Tatjana Stojić (Fond za otvoreno društvo)

Moderator: Aleksandar Baucal

Pokretači i organizatori Foruma: Kulturni centar Beograda i Grupa za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu

Realizaciju projekta finansijski su podržali: Grad Beograd – sekretarijat za kulturu i

Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

www.norveska.org.rs

 

У Културном центру Београда 5. јуна 2013. у 19.00 започиње ФОРУМ:

ВЕЛИКА ШКОЛА ЉУБИШЕ РАЈИЋА

Ljubiša RajićLjubiša RajićЉубиша Рајић, оснивач и професор на Групи за скандинавске језике и књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Норвешке академије наука и многих угледних међународних стручних удружења и организација, изузетан књижевни преводилац, био је интелектуалац који је дуже од две деценије јасно артикулисао вредности и хтења великог броја грађана Србије. Његово научно и друштвено прегалаштво, лично достојанство, непомиреност, али и људска топлина, оставили су у овој средини дубоке трагове који могу бити подстицај новим промишљањима друштвено-културних образаца, али и генератор њихових промена.

Културни центар Београда, Група за скандинавистику Филолошког факултета у Београду и Филмски фестивал Слободна зона покрећу форум „Велика школа Љубише Рајића“ који ће се кроз форме трибина, филма, предавања и презентација бавити темама везаним за (високошколско) образовање, књижевно превођење, као и друштвени и културни активизам.

Форум „Велика школа Љубише Рајића“ усмерен је и обликован према потребама, очекивањима и потенцијалима пре свега младих људи, будућих стручњака. Добробит и перспективна будућност студената били су лична и професионална мисија професора Рајића.

Форум је добио назив повезовањем имена Љубише Рајића и прве институције која је претходила највишим научним и наставним установама у Србији: „Велике школе“ (Београд, 1808 – 1813), пре свега имајући у виду пионирску и визионарску природу како овог образовног пројекта тако и личности Љубише Рајића.

Први програм организујемо поводом годишњице смрти Љубише Рајића (4. април 1947 – 4. јун 2012).

Среда, 5. јун, Галерија Артгет Културног центра Београда, Трг Републике 5/I

Форум Велика школа Љубише Рајића

19.00 – Први час: О образовању

Премијерно приказивање кратког документарног филма Велика школа Љубише Рајића (радни наслов) у продукцији Филмског фестивала Слободна зона јуниор и Културног центра Београда

Модератор разговора: Новица Милић

Учесници: Мирна Стевановић (Група за скандинавистику Филолошког факултета у Београду), Френс Штекел (Немачка служба за академску размену DAAD), Дејан Илић (издавачка кућа Фабрика књига), Александар Бауцал (Катедра за психологију Филозофског факултета у Београду), Јелена Вељић (платформа самообразовања Учитељ незналица), Александар Стојановић (организација за радикалне теоријске праксе Герусија) и Ненад Антић (Теленор, Одељење за људске ресурсе)

Разговор на „Првом часу: О образовању“ тицаће се следећих питања:

  • - етика студирања (етика наставника и етика студената);
  • - питање стандарда универзитетских студија;
  • - проблем високог школства као јавног добра;
  • - однос државе и универзитета;
  • - могућности и тешкоће реформе универзитета у Србији;
  • - европски универзитет данас;
  • - тржиште и питање знања;
  • - да ли је могуће и шта подразумева либерално образовање данас?

Програм подржавају: Град Београд – Секретаријат за културу и Амбасада Шведске у Београду.

 

Uvod u prvi čas "Velika škola Ljubiše Rajića"

Dobro veče poštovane dame i gospodo, prijetelji profesora i čoveka Ljubiše Rajića i vrednosti za koje se on zalagao,

1338837490650 2531338837490650 253Izuzetna mi je pre svega čast da vam u ime Grupe za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, Filmskog festivala „Slobodna zona“ i Kulturnog centra Beograda poželim dobrodišlicu na prvi program, odnosno Prvi čas VELIKE ŠKOLE LJUBIŠE RAJIĆA i da vam zahvalim što ste svi odmah prepoznali da nam je namera da pokretanjem ove škole doprinesemo nastavljanju, makar delom i na naš način, nasleđa koje nam je ostavio profesor Ljubiša Rajić.

Juče je bila godišnjica njegove smrti, i ma koliko da je to datum vredan obeležavanja, on je bio samo vremenska granica iza koje smo najkasnije želeli da učinimo nešto što slavi njegov bogat život i izuzetno prisustvo u obrazovnom, naučnom, kulturnom i društvenom životu ne samo naše zemlje nego i mnogih drugih, pre svega skandinavskih zemalja, čijom se književnošću, tradicijom, kulturnom i savremenošću posebno bavio.

Njegov odlazak je ostavio ogromnu prazninu u našoj sredini i iako svi vi ovde prisutni dobro znate ko je profesor Rajić bio i šta je radio, moram da pomenem barem da je bio osnivač i profesor na Grupi za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, član Akademije nauka Norveške i mnogih uglednih međunarodnih stručnih udruženja i organizacija, izuzetan književni prevodilac, sa nekoliko desetina književnih prevoda sa skandinavskih jezika i na njih, autor više od 200 radova i članaka iz skandinavistike, opšte lingvistike, nauke o književnosti, interkulturne komunikacije, sociologije, politikologije, problema obrazovanja (posebno univerziteta), nauke o prevođenju, nekoliko desetina zbirki tekstova za studente, kao i blizu hiljadu stranica članaka u štampanim i elektronskim medijima obajvljenim kako u Srbiji tako i u Skandinaviji. Bio je nosilac i velikog broja najuglednijih ordenova i priznanja u skandinavskim zemljama, ali ne i u Srbiji.

Možda iznad svega bio je ličnost i intelektualac koji je duže od dve decenije jasno artikulisao vrednosti i htenja velikog broja građana Srbije i zalagao se beskompormisno za njihovo oživotvorenje.

Ljubiša RajićLjubiša RajićUpravo zbog svega toga – zbog njegovog naučnog, nastavnog i društvenog pregalaštva, ličnog dostojanstva, nepomirenosti, strogosti ali i, možda iznad svega, ljudske toplina i nesebičnog davanja za opšte stvari, pre svega za mlade ljude, želeli smo da pokrenemo jedan živi program, platformu na kojoj će se u različitim formama – predavanja, debata, prezentacija, razgvora, filma i drugih – nanovo promišljati brojne Rajićeve i “rajićevske” teme vezane za (visokoškolsko) obrazovanje, književno prevođenje, kao i društveni i kulturni aktivizam, i odatle, nadamo se, generisati promene koje je prof. Rajić želeo, a kojima i mi nastojimo da doprinesemo.

Opredelili smo se da taj program nazovemo Forum „Velika škola Ljubiše Rajića“, povezujući tako ime Ljubiše Rajića i prve institucije koja je prethodla najvišim naučnim i nastavnim ustanovama u Srbiji: „Velike škole“ (Beograd, 1808 – 1813), pre svega imajući u vidu pionirsku i vizionarsku prirodu kako obrazovnog projekta devetnaestovekovne Velike škole tako i ličnosti Ljubiše Rajića.

Forum je zamišljen kao mesto stalnog kritičkog dijaloga između ljudi različitih profesija, znanja, uvida, generacija, pa i gledišta, a usmeren je i oblikovan prema potrebama, očekivanjima i potencijalima pre svega mladih ljudi, studenata i budućih stručnjaka, jer su dobrobit i perspektivna budućnost studenata i mladih ljudi bili lična i profesionalna misija profesora Rajića.

Zato smo pozvali studente mnogih fakulteta (Filološkog, Filozofskog, Političkih nauka, Pravnog i drugih) da formulišu ili doprinesu formulisanju tema i oblasti koje smatraju značajnim za svoje lično i profesionalno izgrađivanje i napredovanje, ali i oblikovanje društva u kome bi trebalo i želeli da žive.

Pozivamo, naravno, i sve vas da aktivno, svojim predlozima, sugestijama, kritikama i svakovrsnim angažmanom učestvujete u radu ovog Foruma, koji će delovati onoliko aktivno i sadržajno koliko u njega budemo uložili, a svakako najmanje 4 puta godišnje.

I kada smo mlade koleginice prof. Rajića, Mirna Stevanović i Nataša Rajković-Ristivojević, i mi iz Kulturnog centra Beograda, Olivera Stošić-Rakić, Marjan Čakarević i ja, Vesna Danilović, razmišljali o pokretanju ovog foruma, kada smo pokušavali da artikulišemo njegove sadržaje, forme i pravac delovanja, rodila se ideja da rad foruma započne jednom od njegovih najvažnijih i najčešćih tema – obrazovanjem, posebno visokoškolskim obrazovanjem. A onda, skoro istovremeno, poželi smo da o ovoj temi, u formi dokumentarnog filma, svoje stavove i htenja iznesu mladi, sadašnji i svršeni studenti prof. Rajića, čiji je glas on podsticao i želeo da čuje.

Kao prirodni partner za tu zamisao učinio nam se Filmski festival „Slobodna zona“ i posebno njegov deo „Slobodna zona JUnior“, koji se bavi edukacijom o angažovanom dokumentarnom filmu i za njegovo stvaranje. Direktor Festivala Rajko Petrović je odmah prihvatio ideju i sa svojim timom se u potpunosti uključio ne samo u stvaranje filma nego i u koncipiranje i podsticanje rada Velike škole. Njemu, i posebno mladom reditelju Nikoli Budanoviću i čitavom kreativnom timu, čija ćete imena nadam se upamtiti sa špice, imamo da zahvalimo što ćemo Prvi čas na Velikoj školi Ljubiše Rajića započeti premijernim prikazivanjem dokumentarnog filma Da li ovde neko radi kad ja nisam tu?, koji je naziv dobio po zapisu koji je sam profesor Rajić ostavio na tabli prilikom poslednjeg odlaska na svoju Katedru za skandinavistiku.

Dozvolite da pre projekcija filma i razgovora o obrazovanju kažem da ovaj Forum niije jedina inicijativa koja doprinosi negovanju vrednosti za koje se prof. Rajić zalagao. Naime, porodica profesora Rajića i Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovili su nagradu za najbolji prvi prevod sa bilo kog stranog jezika na srpski jezik sa željom da se podstiču oni koji pokazuju istaknute rezultate na počecima svoje prevodilačke karijere.

Takođe, I Erste Banka, u saradnji sa Balkanskim fondom za lokalne inicijative (BCIF) i Ministarstvom omladine i sporta, od ove godine u okviru Kluba SUPERSTE za podršku mladim talentima u oblastima prirodnih, društevnih i humanističkih nauka i umetnosti dodeljuje i Specijalno priznanje za društveni aktivizam, koje nosi naziv „Ljubiša Rajić“ i čija je prva dobitnica višestrano i izuzetno društveno aktivna učenica iz Leskovca Marija Mladenović, koja baš zbog brojnih obaveza večeras, nažalost, nije mogla da bude sa nama.

Posebno zahvaljujemo svim učesnicima večeranjeg razgovora koji su odmah, bez ikakve zadrške prihvatili poziv da u njemu učestvuju: moderatoru prof. Novici Miliću, sa Fakulteta za medije i komunikacije, Mirni Stevanović sa Grupe za skandinavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, Frensu Štekelu iz Nemačke službe za akademsku razmenu DAAD, Dejanu Iliću, direktoru i uredniku izdavačke kuće Fabrika knjiga, prof. Aleksandru Baucalu sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jeleni Veljić, predstvnici/članici platforme samoobrazovanja Učitelj neznalica, Aleksandru Stojanoviću iz organizacije za radikalne teorijske prakse Gerusija i Nenadu Antiću iz Odeljenje za ljudske resurse u kompaniji Telenor, kao i Gradu Beogradu – Sekretarijatu za kulturu i Ambasadi Švedske u Beogradu, za podršku Velikoj školi Ljubiše Rajića.

Nadamo se da ćemo se često okupljati, razmenjivati korisna saznanja i svrsishodno delovati.

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12