Dragomir Zupanc - Pismo Zorici

• 
• 

zupanc

Draga Zorice

Kada si me ovlastila da napišem moje impresije povodom nagrade koju će ove godine poneti Dušan Makavejev, nisi mogla da pretpostaviš koliki ćeš teret navaliti na moja već vremešna pleća. Zaista sam mislio da sam se 2012 oslobodio jedne, kada smo sa Radom Radaković posle pet godine rada predali film na emitovanje, zavetne obavezne, a to je da o najvećem srpskom živom reditelju sačinimo dostojno filmsko ostvarenje.

Projekat je obuhvatao obradu dokumentacije, ponovno izgledavanje filmova, pregled RTS Video arhiva, i ono najvažnije okupljanje svedoka vremena, učesnika događaja koji su menjali istoriju filmske kulture na ovim prostorima, kao i filmskih umetnika saradnika Dušana Makvejeva.

Ređali su se pred kamerom ekipe filma Prilozi za istoriju YU filma i politpornografiju, reditelji, snimatelji, montažeri: Želimir Žilnik, Branko Vućićević, Milan Spasić, Mihailo Ilić, Slobodan Šijan, Nikola Lorencin, Vladimir Blaževski, Miša Radivojević, Marko Kostić, Pega Popović, Zdravko Randić, školski drugovi: Rodoljub Malenčić, Žika Berisavljević, Raša Popov, glumci i umetnički saradnici: Svetozar Cvetkovi, Eva Ras, Rastko Ćirić, Antonije Pušić, prijatelji: Borka Pavićević, Jovan Ćirilov.

Tu su i dragocena svedočanstva pojedinaca koji nisu više sa nama Muharema Pervića, Vojina Dimitrijevića, Ranka Munitića, koja ostaju kao zaveštenje budućim izučavaocima Makovog dela. Gro materijala čine Makavejevova lucidna zapažanja, evokaciranja, analiza filmskog jezika, osvetljavanja detalja, opisivanja ličnosti i vremena u kojima je stvarao. Uspostavljajući relacije između sagovornika, montirali smo strukturu koja je nužno morala da liči na postupak koji je i sam Makavejev primenjivao.

Ekipa se svrstala uz projekat i zdušno, originalnim doprinosom, od snimatelja, preko montažera, dizajnera, muzičkog urednika, podražavala rukopis velikog majstora. Samo homogenost uspostavljena verom u poduhvat i veličinu glavnog aktera, sačuvala je projekat od raspada. A bilo je u pet godina, koliko je trajalo, i preispitivanja, i novih čitanja, ali pre svega zalaganje da se stvar izvede do kraja.

Sakupilo se višesatnog materijala dovoljnog za dva celovečernja filma, napravio se jedinstveni presek u vremenu, u godini kada je Makavejev punio osamdesetu godinu života. U toj godini (2012), pojavila se knjiga autorke iz Australije, Lorejn Mortimer, u kojoj je sublimirala sve relevantne tekstove i krtitike o filmovima Dušana Makavejeva objavljene u svetskim publikacijama i na nov način sagleda socijalne i estetske relacije koje su uspostavili filmovi snimljeni sedamdesetih i osamdesetih.

Kao srednjemetražni dokumentarni film, Misterija Makavejev prikazan je na filmskim festivalima u Skoplju, Motovunu, Parizu, Pragu, Amsterdamu, Baru, Podgorici, Zagrebu, Rudniku, Novom Sadu. Svuda se na projekcije odazvala pored stare i nova publika koja gaji kult Makovih filmova.

Ostalo je materijala za još jedan film, kao što sam nagovestio. Taj nastavak bi se zvao Slučaj Makavejev. Sa nešto dosnimavanja, zavrtela bi se pripovest o zabrani filma Misterija Organizma, kroz svedočanstva savremenika, dokumenata, napisa i nove arhivske građe danas dostupne. Neka samo poživimo i mi i naš junak, nagledaćemo se još dosta toga, što je prozišlo iz Makovih filmova.

Beograd, 22.3.14.

DUŠAN MAKAVEJEV

Fragmenti iz stenogramskog materijala koji nisu ušli u konačnu verziju filma MISTERIJA MAKAVEJEV.

Govore:

MakRaša Popov, pisac i tv autor, Vlada Blaževski, reditelj, Miša Radivojević, reditelj, Žika Berisavljević, političar (Ministar Kulture SR Srbije), Vojin Dimitrijević, profesor (Pravni fakultet), Nikola Lorencin, reditelj.

RAŠA POPOV: I kad je Mak u SKC već u podmaklim godinama dobio jednu knjigu od 150 str posvećenu njegom delu on je rekao Vladi Blaževskom: nazovi tu knjigu 300 čuda.

VLADA BLAŽEVSKI: Vrlo ... simbolično izgleda, odnosno zadnja strana korica... a to je i jedna fotografija Maka sa saobraćajnim znakom iza u 2 smera koja isto tako, čini mi se, potencira tu njegovu ambivalentnost autorsku, odnosno taj neki njegov nestandardni, antidogmatski pristup životu i filmu, ono što je najvrednije kod Maka.

RAŠA POPOV: Mak je čovek koji je snimio 300 čuda.

VOJIN DIMITRIJEVIĆ: On je verovatno jedan od najradoznalijih i najobrazovanijih ljudi koje sam sreo.

MIŠA RADIVOJEVIĆ: Mak govori jezike odlično, Mak je duhovit, Mak je ima jednu vedrinu, ima jedan razorni smisao za humor, jedan, taj njegov jedan smisao da o najozbiljnijim stvarima i najdubljim stvarima govori na jedan zajebantski način, to je nešto nenadoknadivo, to fascinira svet, to, taj stepen autoironije i sposobnost da se podsmeva i sebi, sebi pre svega, i da, da se igra i sa sobom.

ŽIKA BERISAVLJEVIČ: Ja sam ga voleo i imao razumevanja i onda kada je nailazio na ne male teškoće zbog svoje sklonosti, kako smo mi to tada zvali- "da golica svetinje".

MIŠA RADIVOJEVIĆ: Dakle, imao je taj, taj fantastičan dar da vidi veze između stvari koje drugi ne vide i što je naj, jel da, u slučaja filma jako važno da vidi to na jedan duhovit, na jedan, zato kažemo genijalan način. I zbog svega toga, eto iz svih tih razloga smatram da je Makavejev jedan veliki, autentični genije potekao iz ove sredine.

MakRAŠA POPOV: Mak nikad nije propagirao ljudsko zlo. On je bio i ostao humanista.

NIKOLA LORENCIN: Međutim sa Makom je drugačija stvar. Njega ni za glavu ni za rep ne može čovek da uhvati, niti da ga smiri i svaki je njegov naredni film drugačiji i pomereniji.

VLADA BLAŽEVSKI: Mak je čini mi se reditelj, odnosno autor koji je najviše... čiji je opus možda najsličniji njegovom temperanentu i njegovom karakteru. Dakle, autor koji je u filmovima u izvesnom smislu živeo... produžavao, nekakav svoj život.

ŽIKA BERISAVLJEVIĆ: On nije bio čovek koji je prihvatao autoritete i vrednosti bez rezerve, a voleo je uvek da pogleda i drugu stranu stvari.

MAKAVEJEV:...Nekako u životu kada ti se saberu razni ti trenuci u kojima ljudi ili nestaju nasilnim .. iz nasilnih razloga ili iz nekih pomeranja društvenih, postaješ senzibilniji na taj, na to da događaj, što smatramo životom, nije nešto što ima uvek nekakav smisao, nego se sastoji iz raznih i ne raznih rupa, ima raznih poremećaja i smisao života i jeste u tome što neki ljudi u prkos svemu ostaju živi i dalje.

 

 

 

Makavejev:  U kakva je to topčuga! Pogledaj kakav je to top, jebo te, nismo ga ni pogledali pažljivo. Ogroman.

 

 

• < Prethodna
• Sledeća >