Ranko Munitić – Branko Vučićević

Ranko MunitićRanko MunitićAli 1961 – 1963. su kulminantne i u spisateljskoj karijeri Branka Vučićevića, majstora kratke kritičko–ironijske forme, zvezde zvezdane revije "Danas", čije mnoge minijature ostaju upamćene ("Komedija mora biti MARKSISTIČKA, to jest u njoj mora vladati duh braće MARKS), takođe najvisprenijeg čitača Bauer – Jovanovićeve kvazi–pedagoške poeme. Što je sasvim u stilu kreda o "domišljanju" filma, kog beše proklamovao još aprila 1958. u prvom broju "Filma danas":

Adio Jugo-film!Adio Jugo-film!"Opasno je, i preveć skromno, zadovoljiti se spoljnim vidom stvari. Neka se uvek pođe od pretpostavke da mnogi filmovi imaju u sebi skrivene poruke namenjene zainteresovanom gledaocu; tada samo preostaje iznalaženje tačke i načina gledanja koji omogućuju da se poruke uoče i protumače. I ne budimo uplašeni kad ta potrebna tačka posmatranja bude zapanjujuće neobična (Kako samo možeš da tako mirno govoriš, kad ti je glava okrenuta nadole? Upita Alisa... Viteza kao da je iznenadilo ovo pitanje. "Šta to mari?" reče on. "Moj um dejstvuje kao i obično. U stvari, što sam tumbe okrenutiji svi mi bolje polazi za rukom da smislimo nešto novo" – Luis Kerol, Alisa s onu stranu ogledala), i neka nas ne prenerazi obilje otkrića. Naravno, uz posed malo neophodne oštorumnosti, kakav bilo deo stvarnosti preslikan na celuloidnu traku mogao bi biti slično upotrebljen, to jest, mogla bi se nad njim podići interpretativno –asocijativna struktura, no to bi se svelo na izmišljanje filma; naš posao je da film domislimo do kraja, polazeći, međutim, od onoga što u njemu, mada prikriveno, zaista postoji..."

Ranko Munitić, ADIO, JUGO-FILM! (odlomak)