Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Aleksandar Milosavljević

Aleksandar MilosavljevićAleksandar MilosavljevićРођен 1958. у Београду. У Српском народном позоришту од 2003. радио као уметнички директор, директор Драме и саветник за уметничка питања, пројекте и медије. Дипломирани менаџер у медијима (Факултет за менаџмент у Новом Саду), апсолвирао Теорију књижевности са науком о књижевности (Филолошки факултет у Београду), студирао на Катедри за психологију Филозофског факултета у Београду.

Био селектор Стеријиног позорја, Југословенског позоришног фестивала, Дана комедије, Фестивала медитеранског позоришта „Пургаторије", Јоакимфеста, Фестића, као и уметнички директор и селектор позоришног програма БЕЛЕФ-а.

Био у жирију БИТЕФ-а, Стеријиног позорја, МЕСС-а, Југословенског позоришног фестивала, Фестивала класике, Борштниковог сречања, Сусрета професионалних позоришта Војводине, „Политикине" награде за најбољу режију на БИТЕФ-у, Награде Стеријиног позорја за најбољи савремени драмски текст на српском језику, Позоришног маратона, Међународног фестивала позоришта за дјецу, Фестивала глумца и других фестивала, као и жирија за доделу награда: „Добричин прстен", „Раша Плаовић", „Бојан Ступица", „Зоран Радмиловић", „Бранислав Нушић", „Жанка Стокић". Био је и у жирију критичара и театролога за избор најбољег послератног драмског текста написаног на српском језику. Члан Уметничког већа Стеријиног позорја, члан председништва Савеза драмских уметника Србије. Један је од оснивача АСИТЕЈ Центра за Србију, Југословенске секције Инсититута за медитеранско позориште и театарске Асоцијације Квартет. Председник је Удружења позоришних критичара и театролога Србије.

Девет година је радио као уредник програма и издања Музеја позоришне уметности Србије у Београду; био уредник програма и издања Народног позоришта Непсзинхаз у Суботици. Седам година био главни и одговорни уредник „Лудуса", а један је и од оснивача ових позоришних новина, главни уредник часописа за театрологију „Театрон", уређивао рубрику за културу недељника „Блиц Њуз", био члан редакције новосадског магазина „Став". Уређује ревију „Позориште" СНП-а. Члан је редакције „Лудуса" и часописа „Сцена". Приредио специјални број Ревије УНЕСКО посвећен позоришту у Југославији, коаутор јединице о југословенском савременом театру у Великој светској театарској енциклопедији, аутор низа текстова о домаћој драми и позоришту објављених у иностраним публикацијама, па и у годишњем Зборнику „Светско позориште", издање Међународног театарског института. Неколико година уређивао едицију „Савремена српска драма". Уређивао и водио хронику БИТЕФ-а на РТС-у, водио округле столове критике Стеријиног позорја, БИТЕФ-а и других домаћих и међународних фестивала. Текстови и есеји су му превођени на енглески, немачки, француски, шпански, каталонски, мађарски, пољски, македонски, словеначки, словачки и чешки. Учесник међународних симпозијумима и стручних скупова театролога и менаџера. Приредио је књиге из области позоришне историје и театрологије: Зборник о Марији Црнобори и Воља за променом – Битеф 1967-1980 (позоришне критике Мухарема Первића). Есеји су му објављивани у монографијама о Звездара театру, Позоришту на Теразијама, Позориштанцу „Пуж", Црногорском народном позоришту, Међународном фестивалу позоришта за дјецу и зборницима о неким од добитника „Добричиног прстена". Књижевне приказе и есеје из области теорије књижевности и приказе објављивао у београдским часописима „Дело" и „Књижевна критика"; позоришну критику, коментаре и есеје у „Студенту", „Књижевној речи", „Дневнику", „Политици", „Борби", „Вечерњим новостима", „Гласу јавности", „Демократији", „Побједи", „Слободној Далмацији", „Ослобођењу", недељницима „Време", „Старт", „Монитор", часописима „Реч", „Летопис Матице српске", „Поља", „Овдје", као и на Другом и Трећем програму Радио Београда, Радио Загребу, на Радију Б92, Радио Панчеву...

Аутор сценарија за докукментарну ТВ серију 'Све о позоришту'.

Као драматург сарађивао с редитељима Радославом Миленковићем, Коканом Младеновићем, Небојшом Брадићем, Љубишом Ристићем, Борисом Исаковићем, Рахимом Бурханом, Сашом Миленковским, Лораном Мандоном, кореографкињом Оливером Ковачевић-Црњански, перформером Сашом Асентићем... Аутор адаптације за представу „Живот Галилеја" Бертолда Брехта у режији Небојше Брадића. Ова адаптација је у форми монодраме, у преводу на есперанто, изведена на Светском конгресу есперантиста у Јапану 2007. Добитник је Тањугове награде „Златно перо" и Стеријине награде за позоришну критику и Награде часописа „Венац" за есеј. Говори енглески језик. Отац је двоје деце. Живи у Новом Саду.

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12