Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Zorica Jevremović: "Za Minu koja je živela za druge"

Zorica Jevremović MunitićZorica Jevremović MunitićImale smo devet godina kad smo odradile svoj prvi čas ženskog aktivizama. Nismo znale koliko je to uopšte važno, dobro i humano, za bilo koga, osim za nas dve – i bliznakinje. Dve devojčice od dve i po godine, ćerke žene koja je pomagala u Planinkinoj kući. Stanovale su blizu mene, u oficirskim zgradama, i jedan dan smo odlučile da ih posetimo. Bio je to Planinkin predlog s objašnjenjem da one žive s majkom, trenutno bez oca jer se on leči od bolesti duše, i da bi trebalo da se malo poigramo s njima dvema. Tako su same bez tate. Ujedinile smo naše džeparce, nešto da kupimo, koji slatkiš, i otišle kod bliznakinja. Kako je bilo? Kao kad se sretnu dve starije devojčice koje se vole sa dva male devojčice koje se vole.

Mina KovačevićMina KovačevićPlaninka KovačevićPlaninka KovačevićPlaninka je i kasnije odlazila kod njih dve, kad su krenule u prvi razred, pomagala im je u učenju. I kasnije, u višim razredima. Nije o tome mnogo pričala, to je bilo samo jedno od samozaduženja koja je praktikovala na način svoje majke, Mine, koja je meni bila uzor požrtvovanosti za druge. Kad bih došla u njihovu kuću kasno, pred veče, zatekla bih Minu kako nešto priprema, kuva, peče kolače za nekog. Jednom, bilo je to pred 8. mart, Mina je bila u kuhinji i naveliko spremala. Na pitanje za koga, odgovorila je nehajno „osam torti za moje drugarice“ sa njenim šarmantnim, kotrljajućim „r“ s francuskim naglaskom. Ostala sam s njom do jutra da joj pravim društvo i odgledam to čudo od posla, da bi se neko usrećio na ženski praznik, neko ko nema dovoljno, neko od Mininih drugarica iz rata koje žive same, s malom penzijom. I to je bio oblik ženskog aktivizma koji sam spoznala bez prethodnih edukacija.

Vojo i Mina KovačevićVojo i Mina Kovačević

Zorica Jevremović (Iz rukopisa knjige „Šaputave devojke“)

PRETHODNI BROJ: MEDIANTROP BROJ 12