Mediantrop - Никола Шиндик – РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ

Mediantrop broj 13

Никола Шиндик – РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ

или о сновима које треба живети и животима које не треба сањати¹

Nikola ŠindikI Ја који ја?

Ко си?
Ко и куда ја...²

Cogito ergo non sum! Нисам дакле постојим. Стојим и ширим се. Дишем ка звездама. Растем дубоко. Пијем са врела из ког извиру сви вулкани. Из центра све-мира.

Ја не Ја. Дрво сам. Нисам.

Према Петеровом јеванђељу, речју ЈА почињу већ потешкоће.³

Дакле
Ја сам N.N..// алиас / Jeff Costello// алиас / John Philip Law

...
Ја сам / га
...
Но, тога о коме је ријеч
...
Морао устријелити.⁴

Ergo
Ја сам дрво. Ви сте...?
Добро нам јутро. Ноћ вам лака.

Људи корачају по земљи,
премеравају распон између последњег удаха и првог из-духа. Одока до зуба.
Вагају кандирану језу опстанка. Логаритам безнађа, полуга разума. Померен свет.
Дрво кружи космосом.

Исто дрво / под истим крзном / над пером / крећеш ли се исти
...
док растојање / не / раставиш⁵

ако те приковало
на небо
нa воду

раскуј⁶

земљу прођи небо
пређи⁷

II Разум и осећајност

Нема конопца у кући обешеног. Сада,
ни куће нема. Али он је и даље ту
обешен о звезду
падалицу.

О томе (коме?), стога, причамо.

III Колико је стварно стварно?

Видим како нестаје
читав један
свет овдашњи⁸

Једна рече невреме друга
недоба песник давно
невек филозоф један
време и времена⁹

Разум је претерао. Протерао чудо. У кавезу гној, неконтролисана лимфа и понека мрља крви која говори¹⁰. Геометрија, простора којег простора?

Несвесно, свесно, несвесно –
У клизавом свету све претесно.¹¹

Сенке сенки у свет(л)у јаве. Тесна глад. Смрад бивства. Завера хормона.
Динамика прилика. Плима и осека узбибаних маса. Гравитација засићене плазме.
И повечерје. Мртав сан.
Митологија црвеног тепиха. Frowнland¹². Дигитална коитализација. Контрола на путевима.

Непотребан/ паралелни мир/ у огледалу/ боје неба¹³.

Нечиста се јава пролива –
Једини са светлом матицом¹⁴.

Хм, можда ипак, нешто, око разума, има. Стварнијег од стварног?

Научници су тој појави
дали привремени назив
душа
alma
հոգի
Seele
Sjel
Dusza
lélek
dvēsele
и тако даље.¹⁵

IV Пролазна кућа и пучина грдна и црв у глави

Ана Бландијана сведочи о постојњу Биљног народа. И нико, каже, никад није видео
дрво које се буни.¹⁶

Ево дрвета!!! (а о псу да и не говоримо).
Дрво које се буни.
Дрво-Не-Дрво.
Сред Биљног народа. Са сном.
Веже посрнулу јаву са светлом матицом.
О звежђе обешено, супротно
извесности гробне теже.
Говори језиком ветра ствари свима
не – познатом:

ове последњње године
пре моје ере
пружам највиши отпор

рањив¹⁷

спавајте ожиљци сањајте
нека мирно
разровано нека
из крви под вама
израсту светилишта
малена.¹⁸

V Вера Не Вера

Што није изгледа да јесте.
Све што јесте хтело би да јесте. Истина
срозана на смртне чињенице живота. И шта
када у невидљивој одори не видиш краља?
Го си! Као дрво, баш!

Истина је
Застава на ветрењачи		жижак у жижи
у очима стараца		нада
спаситељка		или освета.¹⁹

Бол је једина. Истина.
Али Вера као Невера...²⁰ У мору таштине
бол је њена и ничија. Она
шаље благу вест
разгледнице из Нигдине.

У страсној сумњи скрашена
ветри град по
град.

Њени су градови храмови самоће. Заводљиви зидни испади. Плене сребрнастим миром
нагриженим мартирским знојем. За трен се чини да је земна вртња стала, може (ли) се сићи... Утећи предумишљају разума? Чула умирена хармонијом виђеног и недоживљеног,
противречним складом стрепње и наде, притворно се склањају духу (који је дериват душе, или је, пак, обрнуто). И слутња шири крила... и немогуће је, намах, једина могућност.

Верин метод, овде усавршен, је негација негације. Тачније: негација негације негације.
Тростепена спирала одрицања. Све је као да није да би било.

Да, њени су градови поучни примери молитвене геометрије, али, истовремено, прецизна мапа не-света – чакре антиутопијске географије. На вољу вам!

Но, гле? Из те геометрије ослобођене диктата разума, где се одсуством доказује присуство, сада се, види чуда, појављују птице, искачу људи. И град (што је привидни парадокс) постаје јасно пуст.
На прво (и друго) око, то су угодни ментални гоблени, стварност љубазно пресложена

у најбољем од свих светова
подесном за нужни смештај.²¹

Тај утисак појачава занатлијска умешност да грубост претопи у нежност, да метални исечци, птицолики и човеколики, структуирани у колоне, а оне, опет, у стабилна јата, поприме карактер чипкастости. Исход је да, таква, паучинаста мантра у металу, добрано поништава тешка својства материјала из којег ничу. Делују невероватно лако, али без тежње да се одлепе, одлутају у неизвесну слободу. Безвољност није њихова особина (јер особина, као појам, припада појединачности), то је принцип њиховог упорног кретања у месту, који, пак, недвосмислено упућује на подсликану центрифугу комешања смисла и не-смисла, распомамљену са оне стране зида, са тамне стране огледала.

Већ смо установили како Вера не станује у свом Граду. Она њиме путује.²²
И разгледнице са тих путовања пушта низ таласе свакодневице, свака намењена свом (бар једном) бродоломцу.

Ова студија, раширена метална књига, може бити и њен обрачун са њима. И споразум,
у тајни запечен, у самоћи гордој искован – споразум кавеза и птице.

Лице наличја. Тачније: лице наличја лица.

Писмо о намерама. Тестамент наде.
Сажето у једну ријеч... за коју се није знало треба ли је читати солитаран (усамљен) или солидаран.²³

ФОТО ГАЛЕРИЈА: Радови Вере Станарчевић са изложбе „РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ, или ја сам дрво и о томе зашто сам"

View the embedded image gallery online at:
https://mediantrop.rankomunitic.org/2015-06-01-12-33-22#sigProGalleria0c6ec8a116

¹ Текст писан за изложбу Вере Станарчевић: „РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ НИГДИНЕ, или ја сам дрво и о томе зашто сам", одржаној у Продајној галерији Београд, март – април 2015.
² Момчило Настасијевић - Родитељу
³ Према: Петер Хандке – Посједовни односи (превод: Сњешка Кнежевић)
⁴ Петер Хандке – Алиас (превод: Сњешка Кнежевић)
⁵ Александар Миланковић – Краљ улице, непознат сам себи
⁶ Александар Миланковић – Краљ улице, непознат сам себи
⁷ Александар Миланковић – Лепотица, али звер
⁸ Адан Пуслојић – Уз Бога
⁹ Александар Миланковић – Јаничар/ка, или викендом и празником, опуштено
¹⁰ Никита Станеску – Аутопортрет (превод: Адам Пуслојић)
¹¹ Срба игњатовић – Претесан свет
¹² Captain Beefheart - Trout masc replica
¹³ Никола Шиндик – Баш Нико и... (из рукописа)
¹⁴ Срба игњатовић - Канали
¹⁵ Александар Миланковић – Ecce homo, а о псу да и не говоримо
¹⁶ Ана Бландијана – Ја верујем (превод: Петру Крду)
¹⁷ Адам Пуслојић – Уз Бога
¹⁸ Александар Миланковић – Архив минулих безобразлука, или шта је било било је
¹⁹ Никола Шиндик – Баш Нико и... (из рукописа)
²⁰ Појам невера означава невреме, односно време врло лоше за боравак на мору
²¹ Срба игњатовић – без наслова, из књиге Гачући у нови век
²² Никола Шиндик - Текст за каталог изложбе: Вера Станарчевић - Град тишине, Галерија СУЛУЈ, Бгд, 15.- 25. 10 2007.
²³ Албер Ками – Јонас или умјетник при раду (превод: Бранка Голубовић)