Aleksandar Milosavljević - SNP kao tvrđava

DA LI POZORIŠTE MOŽE DA POMOGNE DRŽAVI?

Aleksandar MilosavljevićAleksandar MilosavljevićPriznajem da Srpsko narodno pozorište doživljavam kao ogromnu tvrđavu.

To nije samo zato što impozantno zdanje ovog teatra zauzima dvadeset četiri hiljade kvadratnih metara, što ima ogromne radionice i ateljea, što zapošljava više od šest stotina ljudi, što ima tri umetničke jedinice – Dramu, Operu i Balet, ili zato što je ono najstarije profesionalno pozorište u Srba.

Srpsko narodno pozorište ne doživljavam kao tvrđavu ni samo zato što se njegova ogromna bela zgrada nalazi u samom centru Novog Sada, grada koji u mojoj zemlji zovu i Srpska Atina, čime se naglašava njegov kulturni značaj.

Bojim se da Srpsko narodno pozorište vidim kao moćnu tvrđavu pre svega zato što su tvrđave svojevremeno podizane da bi štitile, da bi ostale neosvojene i da bi na taj način postale simbol moći onih koji su ih sazidali.

Razmišljajući o Srpskom narodnom pozorištu danas, o njegovoj umetničkoj koncepciji, pitam se da li je moguće i da li je uopšte potrebno kulturu čuvati, a posebno da li to treba činiti tako što će ona biti zatočena u tvrđavi.

Srbija je danas država koja još uvek traga za svojim autentičnim evropskim identiteom. Čini se da ona i dalje nije sigurna da li se tog identiteta samo seća iz davnih vremena kada je upravo njena kultura učinila da ona zaista bude deo Evrope, ili joj više prija da ostane izolovana, kao što je to bila tokom devedesetih godina prošlog veka, i da nastavi da sanjari o svom potencijalnom značaju za Evropu.

A u međuvremenu Evropa ide dalje.

Mi koji radimo u pozorištu to smo veoma dobro videli i osetili.

Srpsko Narodno Pozorište, Novi SadSrpsko Narodno Pozorište, Novi Sad

* * *


Krajem osamdesetih Srbija je imala relevantno pozorište koje je nastajalo i neprestano je svakodnevno samo sebe proveravalo u kontekstu kompletne nekadašnje Jugoslavije. Imalo je i moćni međunarodni festival, Bitef, koji nam je omogućavao da vidimo šta se dešava u pozorišnom svetu, i da odmeravamo svoje pozorišne pozicije u odnosu na taj svet.

U međuvremenu smo imali priliku da naučimo lekciju o životu u izolaciji.

Baš zato je naš zadatak danas da umetnostima kojima se bavimo, produkcionim načinima na koje dramske, operske i baletske predstave nastaju u Srpskom narodnom pozorištu, saradnjom sa umetnicima i institucijama iz sveta, pokažemo tom svetu, ali na prvom mestu našoj publici.

A to možemo postići jedino ako Srpsko narodno pozorište ne doživljavamo kao tvrđavu.

Samo na taj način, otvarajući kapije tvrđave, mi možemo istinski da komuniciramo sa svetom, ali i sami sa sobom.

Ako je Srpsko narodno pozorište svojevremeno osnovala grupa smelih ljudi, a ako je od Srpskog narodnog pozorišta, docnije, tvrđavu napravila Država, naš zadatak danas je da na svoj način pomognemo novoj državi da razreši aktuelne dileme građana Srbije.

Zato mi, koji danas živimo i radimo u Srpskom narodnom pozorištu, ne pristajemo na to da budemo samo čuvari tradicije, ne ponašamo se kao tamničari čiji je zadatak da sačuvaju "lepu princezu". Naprotiv, mi verujemo da tu princezu moramo da pokažemo celom svetu, jer samo tako ona, ako se prikaže u svetu ona zaista može da pokaže kakva je, da je lepa. Samo u svetu, slobodna, ona može da postane još lepša.

* * *


Tradicija? Da, ali pozorište nije muzej.

Pozorište mora da bude živo, da komunicira sa svojm savremenicima, da prepoznaje pravi senzibilitet svoga vremena.

Srpsko Narodno Pozorište, interijerSrpsko Narodno Pozorište, interijerZato nacionalno pozorište, kakvo je Srpsko narodno pozorište, ima jednu obavezu više u odnosu na druga pozorišta. Ono, naime, nije dužno samo da pravi dobre predstave, već svojim odličnim predstavama – dramskim, operskim i baletskim – ono mora da formira publiku, a ne samo da joj podilazi i ugađa njenom postojećem ukusu i pogledu na svet. Ono mora da postavlja prava pitanja svom vremenu!

A to može da postigne samo ako u sve tri svoje umetničke jedinice nastavi da neguje nekoliko paralelnih repertoarskih tokova, ako ima hrabrosti da ispituje stare forme i istražuje nove.

 

Uostalom, to za nas nije teorijsko pitanje. Proverili smo i videli da je tako.

Otuda Srpsko narodno pozorište pravi dramske koprodukcije sa umetnicima iz Ženeve, zato naše opere bivaju pozivane na velike međunarodne turneje i učestvuju na evropskim festivalima, zato naše balerine participiraju u relevantnim međunarodnim plesnim radionicama, zato naše predstave savremenog plesa dobijaju nagrade na internacionalnim festivalima, a sve češće nam u goste dolaze koreografi, dramski i operski reditelji, dirigenti iz inostranstva. Zato smo, zajedno sa Sterijinim pozorjem, organizovali i radionicu za mlade dramske pisce iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije – uvereni da je veoma važno da razmenjujemo iskustva i znanja, da pokažemo šta imamo, gde se nalazimo, kuda želimo da idemo i učimo od drugih.

Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ,
v.d. upravnika i direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta