Dušan Makavejev – Oko „ Parade“

002002

Dobro, znači, ja otkrivam da mi je film zabranio Eli Finci i, i, i okrenem telefon i javi mi se on, kaže da dođem. Jel je on bio upravnik Narodnog pozorišta?

Neki upravnik! Kritičar vrlo poznat, ugledan. Prvoborac. Ja dolazim normalno, kao čovek koji... Jel sam završio akademiju tada? Nisam. Jesam! Bio sam diplomirao. I Kaže - kako misliš, sprdate se s praznikom proleterijata (imitira kako govori).

Kažem- kako pobogu? Četiri dana se ne radi, narod se veseli. I sad svi su veseli. Neradi se ništa i ovi marširaju, gledamo to sve. E, sad, on ne sme da mi kaže niste Tita... Ja sam Tita ubacio, naravno. Jedva sam našao te kadrove s Titom da ubacim, znao sam da moram da imam Tita, ali nisam pravio o Titu. To nije proslava za Tita. I on je tu isto učesnik.

I ovaj mi kaže - ne može te tako. Ja kažem - pa dobro, narod se veseli. Šta da radim? I on mi kaže - oni što se umotavaju u zastave, onaj vodi prase. Pa kažem - kolju prasiće ljudi, praznik četiri dana, i peku prase. I mislim, zašto je sad prase isključeno iz prvog maja, razumeš. Pa kažem- iz toga se sastoji praznik što svi, što su svi zajedno i svi sve lepo jedu i veseli su. I sad, sad ja njemu objašnjavam šta je praznik. Zamisli, kako je to nenormalno vreme da čovek koji je kritičar ne shvata da je praznik - praznik i on mene kritički gleda, jer ja snimam praznik kao veselje. Zato što za njega, možda bi u njegovo vreme, oni su jedni druge apsili zbog nečega. Znaš ono, to je bilo kao antipartijski. Ta partija više nije ilegalna, razumeš i to više, to je bilo neverovatno. Mi nismo imali propusnice pa smo mi bili divlja ekipa. Onda smo trčali ka Pravnom fakultetu, ubacivali se u masu koja ide i maše, da bi stigli pred Tita, da snimimo Tita, da imam Tita u filmu. Međutim, dođemo i drma se kamera i ništa ne valja, ja onda iskačim na drugu stranu i namestimo kameru i kao snimamo, ali je bio mnogo mali. Ja onda odem u Žurnal i oni mi daju... Kažem jel imate otpatke. I oni mi daju. Oni imaju ogromnu, ovakvu kurpu otpadaka, jer je snimljeno deset sati parade, ali treba da izmontiraju deset minuta.

Ja kažem - jel imate Tita - u ima, kaže, kolko oćeš, i evo. I oni meni... Ja kažem - pa jel imate kako dolazi, i oni mi izvade jedno deset - petnaest metara trake. Automobil stiže, pa se otvara, pa izlazi Neoričić, predsednik omladine, pa Drulović, čiča Drulović, koji je neki funkcioner u gradu valjda, pa izlazi Tito, pa je Ranković, pa svi oni izlaze... Pa jel Ranković bio još? Jeste! Oni svi izlaze i srećem u jednom trenutku, dok Tito nakinđuren kakav je bio, i u jednom trenutku Tito pogleda na sat. I ja...(pokazuje rukom rez) dobijem kadar, ubacim ga i kad on pogleda na sat, ono - ding, pošto je on bio vrlo pedantan, i ja udarim onda osam puta odzvanja sat i osam kadrova ima- neki narod čeka, zastave, sve čeka i tako dalje. I sad ja ubacim, naravno, Lenjin i Marks na zidu, pa malo kako pirka vetar nešto, nešto se Lenjin mršti i tako, tako su ga okačili! Nisam ja kriv što se on mršti. Ubacim to i kad sam ubacio Marksa ja umontiram gomilu nekih balona. Ja sam mislio da je to zgodno, pošto, ti baloni, oni su ih pravili od Marksovog balona. Jer Marks je bio jedan goropadan revolucionar, vrlo žestok čovek. Ja sam to učio na studijama. On je bio... On je bio onako da ga se uplašiš kako je on pisao. On je pisao vrlo žestoko i oni su upotrebljavali taj užasan rečnik, znaš- one budale iz, ne znam, instituta tog i tog. Znaš, oni su se vređali međusobno. Tako da ja... Ja Marksa percipiram kao jednu žestoku osobu kolko sam ga razumeo, kolko nisam i nisam sve. Ne znam kolko sam se trudio. Pa trudio sam se i nisam mogao da većinu toga da shvatim. Još je predavao tata, Žarka Koraća, nam je predavao i on je ovako teatralan profesor Veljko Korać, da. Bio mi je više zabavan kako on priča te citate nego... Dobro, nije... Ali... Ili... E, sad onda... Sad ja treba ipak taj film da izbavim jer je zabranjen. Ja onda sednem i onda smo uzduž i popreko gledali film, i ja otkrijem, izabacim na jednom mestu ciganku koja deli, ono ''miš beli sreću deli'', ta je bila u masi. I kad ona viče- sreća sine, sreća sine, ko će sreću za dinar, ja to montiram pre Tita. A sad znaš, oni su videli da je Tito valjda bio u belom odelu i miš beli, znaš... Ja nemam pojma, ja nisam povezivao, ja sam ono Tita povezivao sa srećom, jer kao Tito nam donosi sreću. I sad taj miš beli i mi verujemo Titu, kao što ovi koji ne... misle na krupnijem nivou, oni kupe za dinar onda vide šta će da im se desi, Ne znam, meni je to bilo na jednom primitivnom nivou se to spaja...