Mediantrop

object349757056

Mediantrop broj 13

Miroljub Stojanović - Makavejev recenzent

Miroljub StojanovićMiroljub Stojanović

Proistekla iz Munitićeve sistemske posvećenosti beogradskom filmskom kritičarskom krugu, obimom nevelika knjiga PITANJE FILMSKE KRITIKE na sistematičan, maestralan i pre svega znalački način, utire put jednoj problemskoj ravni, deficitarnoj čak i u evropskoj misli o filmu, a tu ravan bismo mogli okarakterisati kao pokušaj zasnivanja jedne svojevrsne teorije filmske kritike.

Ranko Munitić - Pitanje filmske kritikeRanko Munitić - Pitanje filmske kritikeDaleko od puke kompilacije, Munitićeva knjiga je pre svega jedinstvena, koherentna celina, koja pre svega filmsku kritiku doživljava kao legitimni korelat sa filmskim delom, koji je s njim u permanentnom dijalogu , te otud ima kreativna a ne puka reproduktivna obeležja.

Opredelivši se za razdoblje čiji raspon od 105 godina pre svega upućuje na kontinuitet filmke kritike u Srbiji i u Srba, Munitić izborom osamnaestorice autora i trideset i jednim tekstom, nikako ne pledira za svoj lični kritičarski Panteon niti njegov izbor ima puki, ilustrativni karakter.

Od hronološki prvog zastupljenog teksta Pavla V.Vujića (Najnoviji fotografski iznalazak-kinematograf, objavljenog daleke 1896. godine,) Munitić ubedljivo dokazuje da je srpska filmska misao bila u potpunoj sinhroniji sa svetom, te da je filmska dešavanja u tom svetu ne samo pratila i otpratila, no ga u ne malom broju kritičarskih opserviranja, pronicivosti i problematizovanju filmskih pojava i nadilazila.

Vicko Raspor, Branko Vučićević, Dušan Makavejev, Dušan Stojanović (pomenimo samo neke !), očiti su primer u kolikoj je meri ta misao ne samo konotirala filmskim pojavama u zemlji i svetu, no im, pogotovu u lokalnim okvirima davala novu, dodatnu dimenziju koja je u najdoslovnijoj ravni inspirisala nastanak modernog filmskog izraza.

Još otkad je Vicko Raspor u čuvenom tekstu Stvaralačkoj filmskoj kritici u susret (1950) pionirski progovorio o ”vulgarizacijskom sociologiziranju” naše filmske kritike i time programatski ukazao na osvajanje analitički prostora poniklih na sasvim novim osnovama, upravo je kritika bila ta koja je odlučno rekla ne ideološkoj petrificiranosti i radila na dekodiranju političkih mitologema srpskog ždanovizma.

Filmska kritika u Srbiji ima dugu istoriju ali je značaj Munitićeve knjige između ostalog i u tome, što je njenu, kroz tri veka prelomljenu egzistenciju, uhvatio u kontinuitetu i u nekoj gotovo obavezujućoj sukcesiji.

Ovi kritičarski džinovi, i ovi ubedljivi sukcesivni nizovi pokazuju da se, s jedne strane krug tema i problema samo širio i usložnjavao, a s druge, da u generacijskom rasponu, ovde predočenom postoji gotovo zapanjujuća povezanost, pa čak i neki prirodan sled nehronološkog porekla.

Pitanje filmske kritike je važna, veoma važna knjiga koja svojom problemskom sistematizacijom anticipira slične, šire evropske pothvate, ali i više od toga.

Kako to kaže Dušan Makavejev, čije kritičko pisanje o filmu iz današnje perspektive zapanjuje kako svojom tekstualnom originalnošću tako i problematizovanjem onih svojstava filma koja su i danas jednako aktuelna, :”umetnost treba cimnuti!”. Makavejev je, podsetimo, bio recenzent Munitićeve knjige…

Miroljub Stojanović